Данашње Јеванђеље нам говори о томе да будемо “милостиви као што је милостив Отац наш Небески”. После прочитаног Јеванђеља, верном народу обратио све Преосвећени, прво се осврнувши на речи Апостола Павла о даровима Божијим: “Свети апостол Павле нас на много места учи шта су то дарови Божији, и каже да је сваки добар дан “одозго”. Те духовне дарове раздељује Дух Свети, свакоме према његовој способности. Овде мисли на духовну способност. Раздељује према моћима и ревностима свакога човека. Што више ревнује он задобија све веће духовне дарове. Бог никоме не намеће и не товари као терет, већ према унутрашњим стремљењима човековим, даје дарове Духа Светога. Од узрастања духовног у човеку, дарови се умножавају и развијају и усавршавају како кажу свети оци. Дар вере, милосрђа, љубави, зар се то не усавршава трудом? И ако хоћемо било који дар да задобијемо...ту треба милосрђа и љубави... И ми ако хоћемо било који дар да задобијемо, морамо да се потрудимо да га задобијемо. А наш дар треба да буде живот по Богу. Најочигледнији пример треба да буде свети апостол Павле”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Преосвећени је истакао непоходан труд и ревност за стицање духовних дарова: “Сваки је духовни дар као Божанско семе посејано на земљишту душе људске. Оно ниче како кажу свети оци, расте и род доноси само ако је земљиште душе чисто од трња. Кога трња? Трња греха и корена страсти. А пропада свако семе ако је душа урасла у то трње греха, трње страсти, и постала пут за разна зла и неваљалства у животу. За нашу ревност, Дух Свети додаје дар на дар. А дарови су Духа Светога од нас, старање да их задобијемо да их тражимо. Као што треба да тражимо спасење, и труда и подвига и поста. Зато нам је потребан дар Духа Светога, јер све у Цркви бива кроз Оца, Сина у Духу Светоме. Сваки духовни дар је пут од човека ка Богу, од земље ка небу, и пут од човека ка човеку. А од човека, како кажу свети оци, ка природи. Тако је исто и свака Јеванђелска добродетељ, јер је свака јеванђелска врлина, изводи душу из њене себичности, саможивости, и одводи је ка Богу, одводи је у Царство Божије, и од свих тих путева, постоји, још један бољи пут, пут у који се стиче и у кога се сливају сви ти путеви који воде у Царство Небеско. Тај пут је Божанска Јеванђелска љубав, којим иде само Бог и оно што је Божије. И ако је човек на том путу, онда заиста он је задобио дар Духа Светога. Пошто је човек боголико биће, божанском љубављу, то се и за њега може рећи: човек је љубав. Бог је Бог љубави, човек је човек љубављу, каже Златоусти. Одузмемо ли љубав Богу, Он престаје бити љубав, одузмемо ли љубав од човека, човек престаје да буде човек. Дакле, Бог ниједног човека не оставља без дара, никога. Па ни оно рђавог човека, ни оног грешног човека не оставља без дара. А то је његова боголика душа у свакоме човеку. И у праведном и у грешном. Та боголика душа са свим боголиким својствима: разумом, осећањем, љубављу, молитвом, и слободним умом. И ако човек ум свој држи будним, чистим, он остварује сва ова својства, која поседује наша душа. Ако ум свој помрачи човек, или испрља, све му постаје мрачно. И зато Господ каже: чистоме је све чисто, а прљаво је све прљаво. Ко је чист нека се и даље чисти, нека води рачуна да прљавштина не иде на њега, а ко је прљав он се стално прља. Ту ми лако падамо, да тако кажем. О овом питању свети апостол Павле мора да се разликује од животиње. Свиња када се опере, одмах се уваља у блато. Човек треба да се чисти, а човека чисти Дух Свети, када живи Дух Свети у њему. Ако ум свој помрачимо све нам је мрачно, и речи Јеванђеља, поуке светих отаца. Чист ум, распознаје добро од зла, разликује замке од чистих побуда, осећа право пријатељство, жуди за праведношћу и такав човек слави Бога. А снагу ума шта слаби? Слаби гордост, сујета, надменост, и злоба срца. Отуда ако је човек истински надарен, а ум има изопачен, онда злу нема краја код таквог човека. Многе памети кроз историју Цркве, су пропале у недостатку чистоте зато што су запрљали ум свој. Видимо како изгледа када изоштримо ум свој, Духом Светим, за разлику од овога света, шта бива са запрљаним умом, помраченим умом, и куда иде помрачени ум? Иде свуда а не иде ка Богу. Нека нам Господ помогне, да ревнујемо за те “више дарове”. А дарови су “одозго”. Све добро је “одозго”. Када је Господ сишао на земљу, све добро је санео на земљу, и зато Бог је хтео да земља буде рај, и да људи живе у тој земљи као у рају. И живели су све док су имали чист ум, и док су били обдарени Духом Светим. Бог вас благословио”.

У наставку литургије, после освећивања дарова, и Светога Причешћа, Преосвећени је благословио верни народ.

ђакон Александар Ђорђевић