По древном хришћанској пракси, где је Епископ поучавао верни народ тумачећи Јеванђеље, Преосвећени Владикао обратио се верном народу. У данашњем Јеванђељу по Јовану налазимо Христове речи о љубави према ближњима, и о томе да је свет омрзнуо Христа пре Његових ученика.

Владика се осврнуо на суштину прочитаног одељка из Светог Писма: “Данашње Јеванђеље нам говори о љубави Божијој према нама и љубави Божијој према ближњима. Највише се говори у Светом Писму о љубави, јер је Бог љубав. Говори нам о томе да како човек може да узврати на љубав Божију. Треба да узврати човекољубљем и богољубљем. Једно без другог је немогуће. Све нам ово говори браћо и сестре да Његово Христољубље да узвратимо нашим човекољубљем, али та љубав о којој Бог говори не сме да буде себична љубав, да волимо само себе или да волим оне које мене воле. Човек најчешће воли оне људе који повлађују на све оно што човек чини у животу, који му одобрава и човекову мржњу. Христос саветује своје ученике да ако хоћемо да се одржимо у заједници са Богом и једни са другима, треба да волимо једни друге. Још нам Христос каже да ако нас неко мрзи због те љубави, онда морамо знати да је свет омрзнуо мене пре вас. Ко мрзи Бога, он уствари мрзи и све оно што је божанско, па чак и човека који живи са Богом и у Богу. Дакле, овде је питање љубави и мржње.”

У наставку Преосвећени је рекао да је мржња зло, које мења ум човеков, због којег човек мисли да добро чини. “Како настаје зло? Апостол Павле каже да зло настаје тако што горчина рађа гњев. Гњев рађа љутину. Рађа вику. Зато ћете чути када људи хоће да докажу оно супротно од онога што јесу, они су јако бучни. Они хоће буком да кажу оном другом да није у праву што га опомиње или што му говори да нешто није добро што треба да ради. Када дође до вике, онда дође и до погрдних речи. Ту нажалост нисмо сиромашни. Зло никада не рађа добро.”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Преосвећени је говорио о љубави, која мења читавога човека. Она оплемењује душу човекову, до те мере да онај човек који има љубав Божију може и непријатеље своје да воли. “То је један виши степен љубави према непријатељу. Када човек досегне до тог стања, он онда постиже много. Постиже и то да непријатеља спутава да непријатељ не учини зло. Љубављу се спасава човек који носи Бога у себи,али спасавамо непријатеља да не учини зло. Лепо је рекао свети Јован Богослов, који каже да онај који је задобио љубав, тај је задобио Бога. Заиста само ако уистину волимо Бога онда волимо и човека. Немогуће је волети Бога а мрзети човека. Љубав то је савршенство, оно чиме човек живи и чиме човек вреди. И нас ће Бог препознати по љубави, али одакле настаје та мржња? Усуђујем се рећи да и мржња и зло има свој корен у човековој гордости. Човек који стално себе истиче, он је горд човек. Горд је човек и самољубив човек. Он и свесно или несвесно говори да воли другога он уствари воли себе. Он не воли себе онаквим каквим га је Бог створио, већ онако каквим је себе учинио такав.”

На крају је Преосвећени позвао верни народ да се заједно помолимо Богу да нам дарује љубави и вере: “Смирење нас чува од свих грехова. А највише нас чува од гордости. Ако погледамо житија, они су највише истицали смирење, а за себе су говорили да нису смирени. А управо јесу били смирени. То вам је као осећај за жеђ. Имаш осећај да си жедан, и што пијеш више воде, све ти се више тражи. До таквог стања човек треба себе да доводи. Нека нам Господ помогне да разликујемо љубав од греха човековога. То није лако... Да мрзимо грех у човеку али нипошто човека као икону Божију. Бог вас благословио!”

ђакон Александар Ђорђевић