У току службе Божије, после читања Светог Еванћеља, многобројним верницима из разних крајева Србије, пригодним словом обратио се отац Марко Аћимовић. Отац Марко је потсетио верни народ да су богомољачка сабрања у српском народу између два светска рата окупљала људе жељне прослављања Бога и жељне живота у врлини и Светој Литургији, као и да је живот у Светим Тајнама и светим врлинама, основа богомољачког покрета. Током Свете Литургије појале су монахиње из Манастира Благовештења Рудничког и сестре из групе Икос из Лапова, а причестио се и велики број верника који су узели учешћа у Светој Евхаристији. На крају службе Господње одржан је и мали помен свим уснулим православним хришћанима чија су имена дата за молитву.

Након Свете Литургије и трпезе хришћанске љубави почео је други део Богомољачког Сабора који је одржан под вишевековном крошњом Карађорђевог храста. На почетку програма, којег је водио и концептуално осмислио игуман Петар, верном народу се богонадахнутом беседом обратио свештеник Марко Јефтић из Младеновца. Тема излагања оца Марка носила је наслов – Света Литургија као извор мисионарског деловања Цркве. Отац Марко је у својој беседи посебно подвукао важност Свете Литургије као темеља и извора мисионарског рада у Цркви. Он је истакао да се “мисионарско деловање у Православној Цркви не заснива првенствено, као код римокатолика и протестаната, на учењу фактографског карактера, нити само у упознавању са неким етичким и моралним начелима и нормама, већ се у Православљу од самог почетка проповеди радосне вести Еванђеља мисија Цркве разумевала као један евхаристијски догађај - по речима светог Иринеја Лионског да је “учење наше вере увек у сагласности са Светом Евхаристијом, а да Евхаристија потврђује наше учење”. Отац Марко се осврнуо и на историју богомољачког покрета у Србији, посебно у нашим шумадијским крајевима, и скренуо пажњу на одређена спиритистичка и секташка застрањења која су се појављивала код појединаца и група, што је пре свега последица одвајања од Свете Евхаристије, као и због гордости, сујете и непослушности Црквеној јерархији.

Програм под Карађорћевим храстом настављен је богомољачким песмама а отац Петар је паузе између наступа богомољаца обогатио цитатима из књиге “Диван” светог Владике Николаја. Богомољачке песме су певали: певница Манастира Благовештење са Рудника, група Икос из Лапова, богомољци из Београда и етно уметница Марина Угриновић из Смедеревске Паланке. Двочасовни програм под Карађорђевим храстом завршен је предавањем мр. Биљане Спасић из Крагујевца, која је говорила на тему “Бела куга у српском народу”.

После краће паузе, Богомољачки Сабор је настављен у манастирском храму где су гости Сабора продужили са појањем старих богомољачких песама. На крају су игуман Петар, отац Марко Аћимовић и отац Марко Јефтић прочитали и Акатист Чудотворној икони Мајци Божијој - Пећкој Красници, уз појање монахиња Манастира Благовештење и молитвено учешће народа Божијег.

Сабор се потом продужо кроз спонтани и отворени разговор са оцима који су одговарали на многа питања окупљених верника. Богомољачки Сабор је завршен у касним поподневним часовима Вечерњом службом у Манастиру Пиносава.