Након прочитаног јеванђелског одељка Епископ Јован је беседио сабранима.

Најпре је говорио о великој тајни Светотројичног односа који се вером познаје. Унутартројични однос је овом приликом Владика открио како би сви присутни прихватили послушање као пут до спасења. Пут у рај који је намењен сваком човеку пружа се кроз послушање. Послушање је победа и промена себе, победа гордости и води до Бога Љубави. Љубав Божија ослобађа и одмара човека.

У другом делу своје беседе је, подсетивши да у Светој Литургији приносимо “све и за сва”, подсетио све присутне да се моле и за живе и за мртве. Извршио је сећање на, како је рекао: “предивног игумана ове свете обитељи оца Јована”.

Говорио је Владика о великој вери и послушности оца Јована коју је показивао према Богу, Цркви, Епископу и Јеванђељу. Открио је присутнима да је отац Јован јако плакао и бринуо за друге, а и за себе. Тако је исто бринуо и за Манастир, дао му је сав свој иметак, дао му је себе. Све то ради спасења.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Пошто је прочитана замвона молитва освећен је и пререзан славски колач, јер је празник Преподобног Симеона Столпника слава манастирске зимске капеле.

Потом је Епископ код гроба схиархимандрита Јована одслужио парастос. Поново су се сви присутни усрдно помолили за оца Јована јер је четрдесети дан од његовог упокојења, врло значајан, ово је по речима Владике “најважнији помен све до доласка Христовог”.

Након богослужења братство манастира је уприличило трпезу љубави.

протонамесник Марко Стевановић