Сви ми који смо чланови СПЦ не можемо тек тако, мирно посматрати шта се чини са једним делом СПЦ у Црној Гори. Због тога је дошло до одржавања сличних молебана у многим другим градовима, али овог пута у Србији. Сваког дана је све већи број верног народа узимао учешћа у литијама и на молебанима.

Такав један молебан, са литијом, одслужен је и у Јагодини 13. jануара 2020. године. Организатори су били црквене општине јагодинске, а учешће је узело свештенство, монаштво и вероучитељи читавог беличког намесништва са верним народом који се окупио у великом броју.

Према проценама очевидаца, преко две хиљаде верника је прошетало улицама Јагодине певајући тропаре и богомољачке песме, ходајући лагано иза Часног крста, барјака, рипида. Иза свог свештенства и монаштва кретао се народ носећи народне и државне заставе, пароле “Не дамо светиње” и све то наравно држећи иконе на својим грудима.

Сам молебан који је служен са почетком од 20 сати у храму Светих апостола Петра и Павла у центру Јагодине, служили су свештеници и ђакони беличког намесништва, предвођени помоћником намесника беличког протојерејем Александром Гајићем. После молебана формирана је литија која се кретала од храма, улицом Максима Горког, ка улици Кнеза Лазара, па до главне улице Кнегиње Милице до скретања за улицу Краља Петра и потом улицама Браће Дирак и Вука Караџића, кроз центар града назад до храма.

Овај догађај пропратио је велики број телевизијских екипа, новинара, фотографа и репортера, који су све ово верно забележили. Док је литија пролазила градским улицама, народ поред којих је пролазила поздрављао се радосним поздравом: “Христос се роди!” и “Ваистину се роди!”, а чули су се и поклици: “Не дамо светиње”. Многи су прилазили и узимали благослов од свештенства.

Народ који је учествовао у овој литији, не само да је исказао солидарност са прогоњеним делом СПЦ и верним народом у Црној Гори, односно, Митрополији црногорско-приморској, већ је исказао велику и несебичну љубав према сваком човеку, чија је слобода угрожена. Тим чином је исказана и оданост својој аутокефалној цркви, то јест, Српској православној цркви, за коју се изборио сам Свети Сава још 1219. године.

Народ је показао пуну свест о томе да смо сви ми једна Црква, без обзира што нас “деле” државне и административне границе, да смо сви ми једно Тело Христово и да нам је свима нама Христос Глава, па према томе, не може се догодити да било који део тога Тела пати, а да то не осети и не пропати читаво Тело.

вероучитељ Предраг Димитријевић