За певницом је било братство светога храма са вероучитељем Стефаном Ђурановићем и г-дином Илијом Арсенијевићем.

Свечаност сабрања била је већа због присуства ученика који похађају веронауку у школи “Мирко Јовановић”, а који су се одазвали позиву својих вероучитеља и на почетку Божићњег поста причестили се Телом и Крвљу Христовом.

По прочитаном Јеванђељу по Матеју, у којем се Господ обраћа својим ученицима: “Ви сте светлост свету. Не може се сакрити град, када на гори стоји”... (Мт. 5, 14), Преосвећени Владика је протумачио верном народу речи Господње рекавши на почетку своје беседе да се на много места говори о Царству Божијем у Светом Писму. “Због тога нам се намеће питање, шта је човеку најбитније у животу? Христос нам је рекао: “Иштите најпре Царство Божије, а све остало ће вам се придодати”. Царство Небеско је Исус Христос. Када је сишао са неба, он је са собом донео и Царство Небеско. Тамо где је Христос тамо је Царство Небеско... Царство Небеско је толико удаљено од људи колико је далеко небо од земље. Оно шта ми тражимо и иштемо, ми за тиме и жудимо. На то су нам усмерене мисли, и срце и душа. Човек је сав у ономе тамо где су усмерене његове мисли, жеље, осећања, па се човек тако и понаша и поступа. Ако се боримо за Царство Небеско Господ ће нам дати. Али се ништа олако не може остварити ни у ономе ни у овом свету. За све је потребан труд и борба. Чим човек реши да чини добро, рецимо да се моли, одмах ће наићи искушење. За све је уствари потребна борба. У човеку се стално води рат између добра и зла, између љубави и мржње. На шта се човек опредељује? На оно на шта се усмери. Ако је своје мисли и осећања усмерио на мир, он ће о миру и говорити, он ће мир проповедати... Онај који има мира у себи он ће ширити мир. Из човека се увек шири оно што је у човеку. Ако је мир, онда миром мирише. “Ми смо миомир Божији”, каже апостол Павле. Човек је створен да мирише Духом Светим. Браћо и сестре, зато и кажем да је за све потребан труд и за све је потребна молитва, подвиг, пост. Христос нам каже да се Царство Небеско добија у сили. Она нечастива сила се бори да човек не тежи Царству Светлости, љубави, већ царству таме. Можемо ли препреку савладати без труда? Треба нам сила, а не људска него сила Божија, нама треба помоћ Божија, јер су сила Божија и моћ Божија оно што нам треба на путу спасења”, истакао је Епископ Јован.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

У наставку проповеди, Владика се осврнуо на речи апостола Павла: “Који нас избави од власти таме и пренесе у Царство Сина Љубави своје”. “Где је Царство Небеско? Да ли је оно само на небу или на земљи? Царство Небеско је унутра у вама. Царство Небеско није у култури, цивилизацији, богаствима, све је то прашина и ништа, у односу на оно Царство Божије. Царство Божије је као благо сакривено у пољу... Шта је овде поље? Овде се подразумева цео свет, јер је Бог створио овај свет да буде Рај. Шта је то благо? Благо је познати Христа. Када спознамо Христа ми задобијамо Христа у себе. Не можемо ништа задобити док не спознамо. Бог нам је дао Цркву и Јеванђеље, да спознамо шта је Христос. Као што не можемо правилно да верујемо ако не знамо ништа, али вера то није само знање. Она је изнад знања. Зашто је вера изнад знања? Она шири човеку видике, да спозна оно што не може да спозна умом. Да се помолимо Богу да нам Бог помогне да иштемо Царство Небеско, а све остало ће нам се додати. Ево дивног периода, поста, и пост са молитвом ће нам помоћи да откријемо то благо у пољу нашег унутрашњег света. Пост и молитва ће нам помоћи, јер једно без другог не иде. Ако се човек не уздигне у те висине, да стремимо тамо где је Христос, онда је човек у низини и изложен је опасностима. Нека нам Господ помогне, и овај пост браћо и сестре тако што ће нам помоћи да имамо меру своју, меру у свему, меру у вери, молитви, подвигу, да спознамо себе и врло је важно, да спознамо свој грех. Ако ми не препнемо језик свој за зубе, него га пустимо да изговарамо ружне речи, по речима апостола Павле: “Ко не уздржава језик није побожан”... Пост нам помаже да издржимо и да се учврстимо у молитви, као што молитва помаже да се учврстимо у посту. Нека нам Господ помогне да задобијемо Царство Небеско а све остало ће нам се додати”.

На крају свете Литургије, Преосвећени Владика је поделио освећени хлеб и поделио деци свој очински благослов.

ђакон Александар Ђорђевић