Свето сабрање увеличали су ученици Економске и Прве техничке школе који су се одазвали позиву својих вероучитеља г. Николе Ђурице и г. Борка Богићевића. Ђаци су се постом и молитвом припремали за Свето Причешће, а Владика Јован је тим поводом у својој беседи посебно истакао значај Светог Причешћа за живот хришћана.

“Јеванђеље које смо сада овде чули, браћо и сестре, веома је поучно. Сам Господ наш Исус Христос је рекао: “Ја сам врата, ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи”. Христос је једина врата кроз која ми треба да прођемо да би се спасили, да би живели вечно у Царству Небеском. Постоје само два пута, један пут који је Истина и Живот, и други пут који није истина; један пут који води у Царство Небеско и други пут који води у пакао, у царство таме. Христос је тај који се оваплотио ради нас, да би човека поново спасио и вратио га у Царство Небеско јер је човек изгубио рај онда када је престао да слуша Бога и почео да слуша оног другог који је против Бога и против човека. Зато је Господ дошао да нас спасе од греха, смрти и ђавола. Господ заиста јесте једини прави пут којим ми треба да идемо. Христос никога од нас не приморава да идемо правим путем. Свакоме од нас Он себе нуди, даје нам, а моје и твоје је хоћемо ли примити Христа и живети Христом, или ћемо оног другога. Бог нас је створио по слободи да се сами опредељујемо и Бог прихвата наш избор. Човек највише личи на Бога управо по слободи. Човек је слободан да чини грех и да чини добро. Човек треба и да одговара за своју слободу, односно за оно за шта се определио. Права одговорност је из слободе. Преставши да слуша Бога човек је затворио врата раја која је Христос поново отворио, и она су отворена. Сад зависи од нас да ли ћемо та врата затворити својим нехришћанским животом, или ћемо их држати отвореним тако што ћемо пролазити кроз врата, тј. кроз самог Господа. Зато Господ Христос каже да ће онај који кроз Њега прође наћи пашу, а паша је храна од које се никад не гладни, а то је Господ наш Исус Христос, то је Свето Причешће. Где нема причешћа не треба да буде ни Литургија, јер Литургија није чин једног човека, него чин заједнице. Ми се причешћујемо ради опраштања греха. Причешће је сједињење са Богом. Када се причешћујемо, ми тада примамо самог Христа у себе и сједињујемо се са Њим. Причешће је лек за бесмртност. Човек за тим треба да жуди. За верујућег човека Причешће је импулс у човеку који треба да му да знак да треба да се причести. Душу зато треба чувати, како би она стално чезнула за Христом, тј. за Светим Причешћем. Ако ми умртвимо ту своју душу, ми онда убијамо своју душу у себи, а душа је управо оно што је божанско у нама и што нам говори да смо ми за вечност створени. Тело хода док је душа у њему. Та духовна страна треба да буде човеку примарна, како би човек кроз то духовно схватање, браћо и сестре, управо дошао до правих вредности, а права вредност живота је живети часно и поштено, живети за живот вечни”, истакао је Епископ Јован.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

У наставку беседе, Владика је протумачио Господње речи о пастиру и стаду: “Сваки је човек пастир, а дужност је пастира да чува овце своје да их вук не растргне. Звер, на пример, напада другога само кад је гладна, али је страшно кад човек постане звер, јер он зна да напада и кад је гладан и кад је сит. Зато је страшно кад човек човеку пожели зло. Такав човек не зна да кад год помисли другоме зло, да он тада себи помишља зло и себи чини зло. Али кад се пробуди доброта у нама, ми том добротом подстичемо другога да чини добро. Један је одговоран за све и сви су одговорни за једнога. То је хришћанство; да осетимо другога. Ако не осећаш другога, немој да очекујеш да други осети тебе. Дужност пастира јесте да чува стадо, да га вукови не растргну, а дужност стада је да слуша пастира. Ако пастир не даје свети пример онда га стадо неће следити. Стадо треба да има поверења у свога пастира, а да би се то догодило пастир мора да буде пример вере и доброте. Нека нам Господ помогне да ми кроз Христа гледамо другога, и нека нам Господ помогне да овај пост који смо започели нам помогне да спознамо шта је мера. Нама пост и молитва помажу да заиста осетимо то благодатно дејство Светога Причешћа, да смо заиста примили Христа у себе”.

Након причешћа верника и отпуста, Владика је свима поделио иконице и архијерејски благослов, а за ученике је братство храма приредило пригодно послужење у припрати храма.

Урош Костић, ђакон