За певницом су појали ученици крагујевачке Богословије, а чтецирао је г. Владан Степовић.

Учешћа у светој Литургији узели су и ученици ОШ “21. октобар” који су у храм дошли са својим вероучитељем г. Марком Урошевићем.

Присутним верницима Владика Јован се обратио надахнутом беседом говорећи о назначењу природе и човека:

“Данашње Јеванђеље даје нам веома добру поуку, а реч је о смокви која се осушила на реч Христову, и не само о смокви, него је овде реч и о молитви и о вери. Једна шира поука данашњег Јеванђеља јесте да све у овом свету има своје назначење, а ко извршује своје назначење има благослов Божији, а ко не извршује своје назначење, њега сналази ово што је снашло и ову смокву. А која су то назначења? Назначење смокве је да рађа смокву, назначење пчеле је да прави мед, а човеково назначење је да се уподобљава Богу. Не испуњава ли своје назначење, свака твар пада под осуду Божију. Све оно што не испуњава свој задатак, пада под осуду Творца, или тајно или јавно. Бог је дошао у овај свет да све врати своме назначењу, јер Бог зна назначење свакој твари. Бог није нама дао само да будемо добри људи, него нам даје и силу да остваримо оно за шта смо назначени, а назначени смо да рађамо добре плодове. Творевина је да служи човеку, а човек да служи Богу, то је порука данашњег Јеванђеља. А како човек служи Богу? Вером, браћо и сестре. Са друге стране, ђаво настоји да човека убеди да Бога нема, а биће човеково без вере се суши. Све оно што није заквашено вером, оно се удаљава од Творца. А шта значи веровати? То значи у дубини свога срца срести се са Богом. Човек без вере у Господа има изглед човека, али нема дела којих треба да има. Као и смоква, има лишћа али нема плода, и само заузима простор. Нас ће Господ по плодовима познати, какве плодове рађамо. Ако човек носи Бога у себи, он ће добро творити и добро говорити. Господ, као Бог и као човек, разуме човека јер је имао и искушења и невоља, и Он разуме кроз шта човек све пролази, али знајмо браћо и сестре, Бог само чека да му се обратимо са вером и молитвом. Све је могуће ономе који верује, а ономе који не верује њему ништа није могуће. Вера нам шири наше видике и помаже нам да спознамо једни друге. Веровати значи ослободити се себе. Зашто? Зато што у човеку има много негативних особина и док се њих не ослободи он не може да припада Богу. Бог верује да се ми можемо поправити јер вера нам помаже и помагала је оним највећим грешницима да од грешника постану светитељи. Човек може све да изгуби у овом животу, али не сме веру да изгуби, јер човек ако изгуби веру, он и при најмањем искушењу долази до очаја и тада не може да разликује шта је добро, а шта зло, а човек ако има и најмање вере он се може покајати и поправити. Вера нам открива видике да видимо и оно што не можемо да видимо нашим телесним очима и зато је потребно развијати и духовне очи, а духовно се човек развија када живи у Богу и по Богу и када верује у Бога. Бог вас благословио”, била је порука Епископа Јована.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Приликом изласка из храма Владика је благословио све сабране вернике, ђацима поделио иконице, а свештенству дао инструкције о даљој градњи парохијског дома. За децу је било приређено послужење на платоу испред цркве.

Урош Костић, ђакон