Благољепију богослужења допринели су својим слаткопојем "Србски православни појци".

Надахнутом беседом Владика Јован је истакао породичне вредности и врлине које су одликовале свете средњевековне породице и које су нам данас преко потребне ради здравог опстанка:

“Данас нас је Свети Дух сабрао, заједно са молитвама светог Симона, да служимо свету Литургију. Много нам Бог даје више оних незнаних дарова, него оних нама знаних, а посебно му благодаримо што нам је дао светитеље који нас заступају пред Богом и који се моле за нас. Њихове молитве нас побуђују, оне су ту. Молити се значи живети молитвом. Да ли је корен наше молитве смирење, то зависи од нас и ми то морамо преиспитати. Данас прослављамо преподобног Симона Монаха, потомка свете и праведне породице. Они, Немањићи, живели су честитио и праведно, светим животом, по заповестима Божијим. Испуњавајући једни друге ми узрастамо у пуноћу раста Христовог. У светим породицама знало се за ред и поредак. Не можемо тражити ред и поредак код другога ако и сами не живимо по реду и поретку. Ако наше послушање није из љубави, онда га узалуд извршавамо. У светим породицама прво се испуњавала дужност, па се онда тражило право, а наша је дужност да живимо по Богу, а кад ту дужност испуниш онда имаш право и да тражиш од Бога. У таквој светој породици живео је Дух Божији, Он нам даје снагу да будемо људи, како је говорио покојни патријарх Павле. У тој и таквој породици давала се жртва, браћо и сестре, давала се узајамна жртва, давала се узајамна љубав и све се то узвраћало. Како сејеш, тако и жањеш, како живимо такав нам је и живот. Запитајмо се који смисао дајемо ми и деци својој и себи, и који је смисао нашег живота. Којим вредностима учимо једни друге? Да ли су нама и нашој деци примери свети узори или нешто друго? Погледајмо шта читамо. Да ли читамо оно из чега можемо извући смисао живота, или читамо нешто чиме се забављамо? Када у породици влада међусобна љубав, у таквим породицама влада мир и узајамно разумевање. Ми данас тражимо да нас други разумеју, а ми другога да не разумемо. Ако другог не можемо да разумемо, онда треба да молимо Бога да бисмо га разумели. Када нам у породици завладају мир и слога, онда ће они завладати и у цркви и у држави”, поручио је верницима Епископ Јован.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Велики број верника је пришао Светој Чаши како би се, Причешћујући се сјединили са самим Господом Исусом Христом. Након Литије пререзан је славски колач у част Светом Симону Монаху, али и првомученици Текли, по којој је игуманија ове свете обитељи добила своје монашко име.

За заслуге, љубав и пажњу, према овој светој обитељи коју су показали Епископ је одликовао: господина Мирослава Милетића из Опарића орденом Вожда Карађорђа, господина Бранислава Баћовића из Београда Архијерејском граматом захвалности и господина Драгана Милисављевића из Крушевца Архијерејскм граматом захвалности.

Након отпуста, прослављање великог српског владара Стефана Првовенчаног - скромног монаха Симона, заштитника овог манастира, као и првомученице Текле настављено је трпезом љубави коју је припремило сестринство манастира.