Покајница (посвећена је Св. Николају) предање каже да је вовода Вујица из покајања за грех издајства свога кума Кара-Ђорђа почео да подиже цркву, која ће временом постати манастир. Покајница преко два века сабира народ на заједничку молитву, позната по гостопримству и по чувеној монахињи Иларији чији је гроб овде.

Копорин (посвећен Стефану Архиђакону), богат моштима свога оснивача Св. деспота Стефана Лазаревића које су прослављене бројним чудима. Изванредан живопис, дивна природа и вредне монахиње такође красе ову свету обитељ.

Манасија (Посвећен Пресветој Тројици) Свети деспот Стефан ју је подигавши утврдио зидинама, и окружио потребним зградама, мећу којима су и величанствена трпезарија и чувена Ресавска преписивачка школа. Ширина Светитељеве личности познате по милосрђу и витештву одражавају на древним зидинама, дубокој византијско плавој боји узвижених фресака и читавом манастиру.

Горњак (Свето Ваведење) Свети Цар Лазар подиже га за сколниште светим монасима са горе Синај, који побегоше од огња и мача надирућих Турака. Свети Григорије Синаит био је први игуман, а мећу светима овде се подвизавао и Григорије Горњачки Српски. Тишином обгрљена стена и мали манастир са испосницом и капелом пружају мир посетиоцима, и позивају на молитву све љубитеље светиње.

Витовница (Свето Успење) Милутинова задужбина, на дивном пропланку, испод ког извире Свето - Јовањски извор воде. У манастиру је просијао у новије време и велики духовник Тадеј блаженопочивши архимандрит и игуман ове богомоље.

вероучитељ Драган Гајић