Преосвећеном Владики саслуживали су: игуман манастира Пиносава, јеромонах Петар (Драгојловић); настојатељ манастира Ћелије код Лајковца, јеромонах Доситеј Хиландарац, протојереј Срђан Кандић, јереј Слободан Савковић и ђакон Урош Костић.

На прозбе је одговарала певница коју је водила монахиња Тавита, игуманија манастира Липар. Литургији је присуствовало монаштво и верни народ, који су испунили манастирску цркву посвећену Вазнесењу Господњем.

Након прочитаног Јеванђеља, Владика је беседио о Оданију Вазнесења које смо недавно прославили, а у чијем попразништву се и даље налазимо. Упућујући на речи празничног тропара, Владика је подсетио да се Христос – Избавитељ Света, узнео у слави и обрадовао своје ученике обећањем Светога Духа. „Само истински, јеванђељски живот у Цркви може да нас одведе путу спасења, што стално треба имати на уму. Треба чувати и душу и тело, јер су и душа и тело за Господа. Сви смо ми невесте Христове и зато кроз врлински живот треба да се припремамо за сусрет са Господом, да се не плашимо невоља, недаћа, несрећа, искушења, јер нас све то припрема за живот вечни“, поручио је Епископ Јован. Осврћући се на живот преподобног Јустина Ћелијског, којег је наш Преосвећени Владика имао част да сусретне неколико пута док је био монах у Студеници, присетио се како је Јустин Ћелијски трпео многе невоље и искушења која је имао, али их је трпео са радошћу.

Након одслужене Литургије уследио је чин резања славског колача и освећење кољива поводом имендана архиђакона Јустина, сабрата манастира Саринац, а затим и парастос његовој мајци, Весни, која се по Божијем промислу, упокојила баш на данашњи дан. У свечаном амбијенту и расположењу, приређен је свечани ручак за све присутне, захваљујући труду протосинђела Николаја (Младеновића), настојатеља манастира Саринац, јерођакона Јустина, сабрата манастира Саринац и њихових пријатеља.