Зашто је ово важно? Важно је зато што у овом литургијском доживљају света тај исти свет постаје позив човеку да уђе у комуникацију са Богом. Тај позив света да човек уђе у дијалог са Богом осетили су људи од најстаријих до најмодернијих времена. Јер свет је пун живота, много пута нисмо свесни те пуноће живота света и природе, од најдубљих до највиших њених делова, од најпростијих до најсложенијих организама у њој, све је пуно живота и све хоће да живи и због тога је све упућено ка човеку-литургу, јер је његов задатак да тај свет пун живота споји са Оним који даје тај живот. Наш први свештеник је био по библијском предању Адам, али он није “одслужио” ту литургију, односно свет и све у свету није спојио са Богом, овај живот се везује за човека и видимо и осетимо последице те и такве одлуке (сукоб са другим кроз разне видове ратове и сукоб са природом кроз еколошки одговор ње)”.

У наставку разговора развиле су се разне подтеме, а које се дубоко тичу наслова: зашто носимо наше приносе у Литургију (просфоре, вино, брашно,свеће), о литијама, и разне друге.

Овим сусретом смо завршили овогодишњи циклус разговора о вери после Свете Литургије у току Великог поста. Треба напоменути да нам се хор “Свети Сава” током поста увећао за десетак чланова, тако нека благољепије нашег храма буде један плод наших овогодишњих сусрета. Иначе, наш хор, који води отац Иван Антонијевић годинама украшава наша литургијска окупљања и постаје место нових сусрета и упознавања. Сваке недеље имамо пробе и пријем нових чланова.

На крају сусрета сви су позвани да кроз учешће у овим страдалним богослужењима ове седмице дочекамо и празник Христовог Васкрсења. Јер тек кад погледамо страхоту смрти можемо истински да учествујемо у радости васкрсења, радости што смо приведени “из небића у биће”.

братство храма Светога Саве на Аеродрому у Крагујевцу