Владика је у својој беседи рекао да нас Господ Исус Христос позива да пођемо са Њим, али не на силу, већ хоћемо. Да би смо се спасли потребно је да слободном вољом прихватимо позив, али и прихватимо Крст не само као симбол страдања већ и победе. Зато није могуће истовремено ићи за жељама свог срца и ићи за Христом. Ако је у нашем срцу Бог, онда ће из њега изићи све што је божанско. Сваки човек је позван на служење и свакоме је Бог дао одређену службу, коју овај треба часно својим животом да испуни. Када Господ Исус Христос каже да се одрекнемо себе, Он поручује да се одрекнемо своје огреховљености, јер ослобођењем од огреховљености нећемо клецати док носимо свој Крст. Њиме ћемо уништити страдање у свом животу кроз пост, бденија, молитве, покајање, врлине… Сви наши подвизи су сразмерни нашем душевном и духовном стању те нам је зато потребно духовно руковођење које налазимо у Цркви христовој и Јеванђељу.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након причешћа верних, Владика је прегледао фрескописачке радове који се приводе крају у Старој Цркви у сусрет 200 годишњици Старе Милошеве Цркве и Града Крагујевца као престонице Србије.

протођакон Мирослав Василијевић