Монашку школу у манастиру Острог похађа од 1967. до 1969. године. Рукоположен је у чин јерођакона 4. децембра 1969. године, а у чин јеромонаха 14. децембра исте године. На предлог Игумана манастира Чокешине, бива постављен 1970. године за намесника тог манастира. На Васкрс 1979 је посетио Свету Земљу и гроб Господа Исуса Христа и тада добија титулу Хаџи. За пароха манастира Чокешина бива постављен 19. јуна 1985. године. На дан празника Лазарева Субота, 31. марта 2007. године бива унапређен у чин архимандрита, од стране Епископа шабачког Лаврентија. Епископ Јован шумадијски га причишљава 2013. године монашкој обитељи манастира Светог архангела Гаврила у Брезовцу где остаје као Игуман манастира све до дана свога представљања Господу.

У недељу, 17. јуна свештенство орашачког намесништва је у храму Светог архангела Гаврила одслужило Свету Литургију за покој душе блаженопочившег архимандрита, а потом у наставку је одржан парастос Епископу Сави шумадијском. Од архимандрита Георгија се у својој беседи опростио архијерејски намесник орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је у понедељак 18. јуна у манастиру Венчац служио Свету Архијерејску Литургију и одржао опело над блаженопочившим архимандритом Георгијем. Његовом Преосвештенству су саслуживали игуман манастира Денковац архимандрит Серафин, архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, архијерејски намесник орашачки протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, игуман манастира Кусадак архимандрит Петар (Драгојловић), протођакон Иван Гашић и ђакон Немања Искић.

Светој Литургији је присуствовао велики број свештенства и монаштва и верног народа шумадијске епархије и гостију из других епархије СПЦ.

Након Свете Литургије у храму Светог архангела Гаврила Његово Преосвештенство Епископ Јован је одржао опело над блаженопочившим архимандритом Георгијем уз саслуживање свог окупљеног свештенства и монаштва. После читања Светог Јеванђеља, Епископ Јован се од нашег архимандрита опростио веома дирљивом беседом.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Своју беседу је започео цитатом из Светог Јеванђеља где се каже „Ко моју реч слуша и верује ономе који ме је послао има живот вечни“. Вера је тај живот вечни, како каже Епископ Јован, и вером и животом по тој вери, човек у себе усељава Бога који га не напушта ни после овог живота. Живот вечни је у тим људима који са вером одлазе са овога света. Ако не желимо да умремо душом, пре него ли телом, морамо да живимо Светом Тројицом. Епископ наводи још да, док смо на овом свету треба да се усавршавамо у Богу, јер истина, док смо на овом свету ми грешимо, али само на овом свету се за те грехе можемо и покајати. Онај човек који се усавршава у вери, он се усавршава у Божанској љубави, милости и у Божанском смирењу, а смирење је темељ свих врлина. Епископ је своју беседу наставио речима „Ко моју реч слуша и верује ономе који ме је послао, не одлази на суд, већ прелази из смрти у живот“. Епископ ове речи објашњава речима да човек који верује је победио грех, а ко је победио грех, он је победио смрт покајањем, али само искреним, исконским покајањем, а не лицемерним које се не може ни назвати покајање.

Епископ је окупљене подсетио да је наш архимандрит Георгије, провео 54 године у манастирима, пре свега у манастиру Чокешина, где је примио и монашки постриг, потом у манастиру Радовашница, а на послетку и у манастиру Венчац, где ће његово тело и бити сахрањено. Владика нас је позвао да се молимо Господу  за душу нашег деке Георгија, како су сви волели да га зову, али не само данас, већ свакога дана. Георгије је први монах, после доста, доста година који је сахрањен на манастирском гробљу, манастира Венчац. Након чина опела, Епископ, свештенство, монаштво и верни народ је испратио Оца Георгија на последњи починак где ће остати да ишчекује свеопште Васкрсење и Други и славни Христов долазак.

ђакон Немања Искић