Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља Високопреосвећени се обратио верном народу речима:

„Христос Васкрсе!

Срећан данашњи дан, данашњи празник Свете браће Кирила и Методија које ми данас прослављамо у овоме светом храму. Нека је благословено и наше сабрање у овом прелепом храму, једној од највећих брвнара у Српској цркви. Нека је благословено и Крштење наше мале Анке, да јој Господ молитвама Свете браће Кирила и Методија да да узраста у вери православној, онако како смо се молили у Светој тајни Крштења, да узраста у духовној љубави и нади на Живот Вечни, јер она је данас крштена за Живот Вечни. Браћо и сестре, она је данас духовно рођена, она је данас постала члан Цркве Христове, она је данас примила на себе Свету тајну Крштења а данас ће примити и Свету тајну Причешћа, тако да на самом почетку њеног живота је постала много богатија јер је примила две Свете тајне. Нека је Господ препозна по вери у Бога, нека је Господ препозна по мирису Светог мира којим је данас помазана и тиме постала мирис Христов, управо онако како апостол Павле каже да су хришћани мирис Христов. Заиста када човек живи Христом, Црквом, Јеванђељем, он заиста мирише. А ако не живи тако, како каже наш народ, онда заудара. Ако хоћемо да будемо мирис Божији, треба да верујемо у Бога, али није довољно само да кажемо да верујемо, потребно је да живимо по тој вери. Причати да верујемо, да имамо смирење, да имамо добра дела, а немамо, једнако је звону које звечи и јечи, како каже апостол Павле. Када човек живи Црквом он у ствари живи и небом и земљом. Зато као што рекох, мала Анка је данас постала члан ове Цркве, иако остане у Цркви биће спасена. Браћо и сестре, то важи и за све нас, без обзира ако смо крштени а нисмо у Цркви, само Крштење нас неће спасити. Она је данас запечаћена Даром Духа Светога и зато да се помолимо Господу да благодат Духа Светога коју је она данас примила у себе је води и руководи. Сви ми који смо задобили Духа а нисмо живели по њему, не само да се нећемо спасити, него нећемо моћи да се очувамо као народ, као иконе Божије. Зато док смо у Цркви бићемо спашени, јер се Црквом спашавамо, ван Цркве нема спасења. Али које Цркве? То је она Црква коју исповедамо у Символу вере када кажемо да верујемо у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Црква је тамо где је заједница православних, то је у ствари Црква – Тело Христово. Људи који су крштени у Цркви су органи тога Тела. Замислите браћо и сестре, да у нашем телу не постоји храмонија наших органа, шта би било од човека? Ништа! Зато Црква тражи хармонију, Црква тражи ред и поредак. Ред чува, браћо и сестре, и породицу и државу и Цркву и тамо где има реда, где се ред поштује, поштује се и Бог. Зато треба да чувамо ред у Цркви, а не да га ми спроводимо. Данас је радосна ова наша земаљска, али и небеска Црква јер добисмо новог члана у лику наше мале Анке, то је данас за наш народ много важно јер се данас све мање рађамо, браћо и сестре. Погледајте статистику, колико нас је хиљада мање сваке године, а онда се поставља питање на коме остаје Црква? Људи често неће да имају децу јер желе комфор, неће да дете смета његовој каријери. Наш српски народ је на овој ветрометини одржало то што смо су се деца рађала. Данас родитељи не желе да се жртвују, већ желе слободу и каријеру. Породица се не може створити и одржати без жртве. Тако и Црква и држава се не могу одржати без жртве, зато се треба жртвовати јер је то Богу угодно. Браћо и сестре, треба знати каква је то жртва није свака жртва искупитељска. Данас се радујемо јер је наша Анка постала члан Цркве и нека јој овај дан буде дан светлости, она је данас обасјана у светлости Христовој и засијала је светлошћу Христовом. На овај данашњи дан, дан када прослављамо Свету браћу Кирила и Методија ми данас прослављамо словенске просветитеље. Ова двојица браће рођени су у околини Солуна и Патријарх тада Цариградски Фотије послао их је у мисију међу Словене. У 9.веку наши преци и сва словенска племена били су некрштени и непросвећени. Они су најпре отишли у централну Европу, на простору Моравске и Чешке где је њихова проповед имала тако великог успеха, те је народ почео у тако великом броју да се крштава и да прима хришћанство. Зато је Свети Кирило написао словенско писмо које ми данас зовемо ћирилица, а за западне Словене саставио је глагољицу. Света браћа су превела богослужбене књиге на говорни језик и можемо слободно рећи да су Света браћа просветила словенске народе. Данас имамо поједине Србе који је стиде ћирилице и не служе се њоме, већ латиницом. Зашто ми у Шумадији да не користимо ћирилицу када нам је то писмо Богом дано. Браћо и сестре, молимо се да останемо у вери православној, да живимо Црквом, Христом и Јеванђељем, да знамо за шта и за кога треба да се определимо. Треба, браћо и сестре, да се определимо за Христа, а када се определимо за Христа и када живимо Христом и Црквом, Црква ће знати где кога да постави. Свако од нас има своје призвање и треба да га поштујемо то на шта нас је Господ призвао. Људи уздижу човека до неба, али људи и руше човека до испод земље, зато цар Давид каже „Не уздајте се у кнезове ваше, јер у њима нема спасења“. Наше је спасење браћо и сестре у Христу. Зато, браћо и сестре, нека Господ и Света браћа помогну и нама и нашој малој Анки да сачувамо Духовне дарове којим смо обдарени. За спасење мале Анке смо сви задужени, јер смо сви икона Христова. Свако од нас је одговоран за спасење свих. Немојмо тражити да нас људи славе и уздижу, џабе нам то ако нас Господ није призвао и ако нас Господ не уздиже. Ко се узда у Бога и ко се преда Богу, њега Дух Свети води и руководи. Нека Дух Свети руководи нас и нашу малу Анку, нека је срећно и Богом благословено њено Крштење, нека је срећан данашњи дан и наше сабрање у овоме храму, где служимо Литургију, где се предајемо, где се дајемо. Човек док се не преда Богу, не може од Бога ништа ни примити. Човек је онолико велики, колико се даје Богу и другима.

Нека сте срећни и Богом благословени!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави.

чтец Ђорђе Милутиновић