Митрополит честитајући празник рекао је следеће:

“У име Оца и Сина и Светога Духа, помаже вам Бог браћо и сестре.Срећан слава овога храма, срећно сабрање на овој Божанственој Литургији, у овај дан уочи самог почетка васкршњег поста. Пост браћо и сестре да би нам био плодотворан, да би нам био радостан, да би нам био лак, да би од поста осетили плодове и за душу и за тело, јер пост чисти и душу и тело, онда треба да се удубимо у поруку данашњег Јеванђеља. Јеванђеље које је врло кратко али веома поучно. Говори нам о једној врло важној хришћанској врлини, а та врлина је опраштање, а опраштања нема ако нема смирења. Тамо где човек не може да смогне снаге да затражи опроштај од другога значи да је тај загазио у грех гордости. Зато ова недеља и јесте недеља праштања. Хришћани би требало да замоле Бога за опроштај и да замоле једни друге за опроштај. Знајте да ђаво хоће да поремети наш пост и молитву, јер се ђаво највише плаши поста и молитве. Нико нас не воли више него Бог, а мржња нас чини ђаволиким. Господ Исус Христос је управо из те љубави према човеку, жртавовао себе. Нема веће љубави него да ко живот свој положи за другога, каже Јеванђеље. Грех нас, браћо и сестре, отуђује и од Бога и од цркве. Ако не тражимо од Бога опроштај, нећемо ни добити, јер је Господ рекао у Јеванђељу: “Тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се”. Треба да увидимо да нам без праштања нема спасења, јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески, тако смо чули у овом данашњем Јеванђељу. И зато је браћо и сестре веома важно сачувати ове Христове речи у сећању и срцу, нарочито онда, када је тешко некоме опростити. Што се више грешимо једни о друге, све се више удаљавамо једни од других. Дакле, има људи са којима чак не желимо ни да се сретнемо, а камоли да му опростимо, има људи где не можемо да погледамо човека у очи. Па зар није ако си видео лице брата, онда си видео лице Бога, тако нас уче Свети Оци. Човек када не може да погледа другога у очи, са њим се заиста нешто дубоко догађа у духовном смислу. Шта се догађа, догађа се отуђеност. И то је оно што је захватило читаво човечанство, та отуђеност, то није ме брига за другога. Човече, док не покажеш своју бригу за другога, неће ни Бог да покаже своју бригу према нама. Зато што, браћо и сестре, преко тог другог долазимо до Бога, и до тог другог долазимо опет преко Бога. Дакле, не видети лице другога, значи не пожелети видети лице Бога. Бог је нама дао овај очни вид, да видимо творевину Божију, да видимо другога човека, али у исто време нам је дао и духовни вид, и најстрашније је када су нам затворене телесне очи, а нису отворене духовне очи. То је најстрашније, јер треба да радимо на том духовном виду. Дакле, браћо и сестре, зато што је већа отуђеност, што је већа унутрашња недобронамерност, што више негативних осећања изазива у нама неки човек, тим јача треба да буде наша тежња да се управо помиримо са тим човеком кога не можемо да видимо. Треба да смогнемо снаге да молимо за опроштај и да дајемо опроштај. Ми често знамо да измишљамо непријатеље. А то значи да смо се одаљили од поста, од молитве, одаљили смо се од духовног живота и почели тако да размишљамо зло о другом човеку. А треба да размишљамо, да можда нам је Господ специјално и послао, да тако кажем, таквог човека. Да испроба нашу веру, да испита нашу верност, да бисмо уведили своју способност са једне стране, и неспособност, да тако кажем, да праштамо другима, од чега зависи као што рекох и Божији опроштај. Који нам долази од Бога увек, а најважније је да нам тај опроштај дође онда када настане страшни суд Божији. То нам је потребно, да се потрудимо, да се нађемо са оне десне стране Господа нашега који ће нам казати “Слуго верни, у малом си ми био верни, над многима ћу те поставити, уђи у радост Господа свога”. Зато треба да живимо. И заиста, браћо и сестре, није тешко да се спасемо ако имамо веру, ако имамо молитву, ако имамо пост, ако имамо Јеванђеље, и ако живимо Јеванђељем и заповестима Христовим, и ако испуњавамо управо да гладнога нахранимо, жеднога напојимо, ето нам спасења браћо и сестре. Дакле, опростити другоме и примити опроштај, то је уствари прави повратак од отуђености и враћање у осетљивост. То је прави повратак од мржње ка љубави, од раздељености ка сједињењу. Не можеш да желиш срећу себи, док не учиниш нешто да други буде срећан. И нека би нам Господ дао снаге да тако схватимо овај Васкрсњи пост, и да се у њему припремамо и духовно и телесно за сусрет са Васкрслим Господом. То је био и смисао живота Светог Теодора Тирона кога данас славимо, кога овај храм данас слави, он је сав живео да се сретне са Васкрслим Господом, али ако се ти и ја не сретнемо са Богом овде на земљи, нећемо се срести нигде тамо, овде треба да започнемо покајање, овде треба да започнемо своје спасење, а ако га започнемо и желимо да започнемо, Бог ће нам дати снаге да победимо искушења, али најбоље ћемо победити искушења када победимо себе.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави, коју је припремио црквени одбор са свештеником.

Парох Белушићко-секурички јереј Срђан Ђорђевић