Чтецирали су: г-дин Владан Степовић, Никола Марковић и Милош Вељковић.

За певницом је било братство храма Светога Саве са верним народом, који су украсили данашње сабрање својим славопојем.

У наставку свете литургије, а после прочитаног јеванђелског зачала митрополит Јован се обратио верном народу речима:

“Браћо и сестре верујем да нема човека којега нису у животу стигла разна искушења. И човек када наиђу на њега искушења обично помисли па зашто баш на мене, зашто нису искушења на другима? Не треба да се плашимо ни искушења јер Бог попушта на нама искушења да би очврснули у вери да би ојачали у вери. То је исто када нас ухвати тама и мрак, шта ми радимо? Гледамо да ли негде има неки зрачак светлости и усмеравамо се ка тој светлости, и што више гледамо у ту светлост и онда ће што више тама да ишчезне из нас. И онда човек у маловерју каже па зашто Господ попушта на мене искушења? Господ попушта на многе, и морамо знати да Он ни своје апостоле није поштедео од искушења. Када их је слао на проповед није им ништа лако обећавао, напротив, биће гоњени, омаловажавани. Али Господ није слао апостоле док их није снабдео благодаћу својом. Но и ми браћо и сестре нико од нас који је крштен не постоји а да није примио благодат Божију. Ми у крштењу смо задобили и примили благодат Божију а до нас је да ли узрастамо у благодати Божијој или не напредујемо. У благодати се или напредује или назадује. Да ли чувамо ту благодат Божију? Јер ако чувамо ту благодат Божију у себи, онда та благодат чува нас. Не треба да се жалимо имамо слабости да је било и код светих људи, имате светог апостола Павла којем је Сатана пакостио, и да га искушава. Апостол Павле се молио Богу да би Сатана одступио од њега. Као и ми кад смо у невољама па кажемо: “Боже помози”. Шта му је Господ казао: “Доста ти је благодат моја”, тј ако треба и да трпиш од Сатане и од њега опет ти је довољна благодат моја. Како? Тако што је благодат свеоружије, и та благодат је јача од свих противности од свих напасти од свих мрачних сила. Никада и ничим Сатана не може бити јачи од благодати Божије. Не може бити снажнији. Онај који поседује благодат Божију он поседује Христа. А шта може Сатана Христу? Ништа. Онај који поседује Христа он поседује и благодат Божију. Али слабој и немоћној природи људској управо је довољна благодат Божија као што је то речено апостолу Павлу. Довољна ти је благодат да победиш сва искушења и болести све туге и све патње. Једино са њом и у њом човек постаје не само моћан, него и свемоћан. Постаје свемоћан. Зато је речено: “Све могу у Христу који ми моћ даје”. Без благодати ми смо немоћни и слаби, јер је Господ рекао да: “Без Мене не можете ништа чинити”. Без благодати Божије човек не може да чини ништа добро ништа вечно и истинско. Зато треба да се молимо Богу да благодат Његову свесилну, сачувамо у себи. А опет ћу да поставим питање: Шта је благодат? То је Бог у нама. Када је благодат Божија у нама како кажу свети оци онда је дан у душама нашим. Онда нема мрака и таме, на виделу смо. Онај који је у мраку он не зна куда иде браћо и сестре. Зато нам је потребна благодат да просветли ум и таму нашу, како се то молио свети Григорије Палама: “Господе просветли моју таму”. Човек без благодати он је непрестано у мраку. Господ Христос понавља Он је благодат и мир, а правога мира нема без благодати Божије. А у благодати се напредује или назадује, зависно од тога какав живот водимо, како се понашамо. Ми браћо и сестре не можемо на земљи испросити већег дара од благодати Божије. Када бисмо како кажу свети оци задобили целу васиону то је ништа у односу на благодат Божију. Шта ти вреди цела васиона када немаш благодати у себи? Онда немаш мира и онда си у рату сам са собом. Благодат у најширем смислу је сила и моћ Божија у нама. Благодат и мир да вам се умножи познањем Бога Господа нашега Исуса Христа, каже ап. Петар. Што више спознајемо Бога ми све више задобијамо Бога, а да би спознали Бога треба нам нада, љубав, милосрђе, треба нам Бог. Да би спознали Бога треба нам вера, јер ми вером усељавамо Бога у себи. Дакле, браћо и сестре познање Бога умножава се благодат у нама и мир Божији. Али ни благодат ни мир нису дарови ове земље, него су дарови неба. Док Господ није сишао на земљу и санео са собом небо, санео све дарове, све силе божанске и тим силама оградио човека, само је питање колико човек чува себе у моћи Божијој и сили Божијој. Када човек мисли да има силу и моћ неку, онда је од њега одступила благодат Божија. Он мисли да њему не треба моћ Божија, да је довољан сам себи. И ако имаш моћ и власт то ће једнога дана да престане. И са том моћи и силом а ниси употребио на добро, која ти је корист од тога? То ћеш све једнога дана оставити, богатство и све остало. Те дарове Бог дарује онима који се труде да умноже своје познање ка Богу. Зато апостол Павле каже: “Молим вас да не примите узалуд благодат Божију”. Слаби смо ми али зато кажемо: “Заштити спаси помилуј и сачувај нас благодаћу твојом”. Благодат у нама није узалудна ако ревнујемо у вери, љубави и молитви у трпљењу, кротости и смирењу. Шта каже Господ у Јеванђељу? Бог се гордима противи а смиренима дарује благодат. Хоћемо да задобијамо благодат? Умножавајмо веру, наду, али уможавајмо смирење. Благодат се мора уствари неговати да не би управо у нама закржљала. Када закржља благодат онда се човек духовно гаси, он се суши и на крају се сасуши. Зато чувајмо у себи благодат Божију како би нас она чувала. Сетимо се да када наиђу искушења, и патње да се сетимо да и нама Господ каже: “Павле доста ти је моја благодат”. Задобијмо Бога, а кад задобијемо Бога чувајмо га у себи.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Високопреосвећени митрополит Јован причестио је верни народ, који се данас сабрао у нашем светом храму.

ђакон Александар Ђорђевић