После прочитаног јеванђелског зачала Високопреосвећени Митрополит се обратио верном народу беседом:

„У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, одломак из данашњег Јеванђеља, које смо сада овде чули, говори нам шта се све збило приликом распећа Господа нашега Исуса Христа. Детаљно нам овај одломак говори како су људи поступили према своме створитељу. Чиме су људи узвратили Богу на Његову жртвену љубав коју је Господ наш дао за откуп наших грехова. Говори нам данашње Јеванђеље, браћо и сестре, у исто време, како су људи неблагодарни и гледају својим очима али невиде и слушају својим ушима али не чују. Заиста, човек види оно што хоће и чује оно што хоће. Оно што неће и што му не иде у прилог неће ни да види ни да чује јер је обрастао у самога себе и ништа више не види од самога себе. Приликом распећа Христовога се догодила таква парусија да, као што рече Јеванђеље, земља се тресла, гробови се отварали, мртви устајали и опет они не виде да разапињу Бога него се свете и другачије схватају све то што се догодило приликом Распећа. Чули смо како је Господ приликом свога издисаја рекао: Или, Или лама савахтани – Боже мој, Боже мој што си ме оставио. Ту људска природа, а наш Бог, Господ Исус Христос, поседује подједнако и људску и божанску природу, говори Боже, Боже мој зашто си ме оставио. Ови ни то не чују. Заглувели су од самих себе. Заглувели су од свега онога што се око њих догађа и уместо да су схватили ове речи као опомену њима што разапињу Бога живога они кажу: Не, не, он зове Илију. Пустите га да видимо хоће ли доћи Илија. Још му се ругају и говоре: Ако си Син Божији сиђи са крста па ћемо ти веровати. Пазите докле може да оде та људска логика да се са Богом расправљају. Ми данас прослављамо једног од сведока тих догађаја, Св. мученика Лонгина капетана који је био остављен као надзорник или војсковођа оних људи који су чували стражу приликом распећа Господа нашег Исуса Христа. Овај човек је био сведок, незнабожац. Не зна он ко је Христос али њему се отварају духовне очи и он види оно што не виде они који су распињали Христа. Овде видимо како човек уме да заслепи. Овде видимо да, када је Христос предао свој дух Богу, земља се потресла, камење се распада. Сва природа се буни што човек поступа тако према Богу. Човек остаје у оном свом затвореном кругу и неће да се отвори. Неће да отвори ни срце ни душу па да види шта чине према ономе који највећу љубав према нама показује. Из овога можемо да извучемо једну велику поуку, а то је да је Христова смрт заиста чудотворна по много чему јер отвара људске душе ка Богу, разбуђује их за оно што је бесмртно и вечно. Из овога данашњег одељка такође можемо да видимо да капетан Лонгин и његова стража видевши шта земља учини поплашише се врло, а Лонгин је рекао: Заиста овај беше Син Божији. А тај јеврејски народ који је распео Христа, а због којих је Христос дошао, они то не виде, а овај човек каже: заиста овај беше Син Божији. Брачо и сестре, како је то дивно када човек осети Бога у себи и осети Његово присуство. Када човек отвори духовне очи и види Бога. Он види Бога зато што је очистио своје мисли, речи и дела. Што је очистио своје срце. Каже Господ у Јеванђељу: Благо онима који су чистога срца јер ће видети Бога. Они гледају и виде Бога, а не они који се праве паметни и учени. Како је то дивно ако дођемо у такво стање да кажемо: Заиста ово беше Син Божији. И ми када се причешћујемо сједињујемо се са Богом. Тада треба да кажемо: Ово је Син Божији и примамо га у себи. Ја га не примам само у оној малој честици него целога Христа. То само можемо да објаснимо ако имамо јаку веру. Веру која чуда чини. Веру за коју је и Господ казао: Све је могуће ономе који има вере. Зато треба да проверимо каква нам је вера. Човек може и да измисли бога као што и измишљају много штошта у животу и да верује по ономе како је он замислио. Вера је знање над знањима зато што нам отвара и оне видике које ми не можемо да сагледамо нашим телесним очима. У догађају распећа Христовог земља се јавила као прави проповедник о Христовој победи над смрћу. Земља се тресла, камење се тресло и распада. Зар земља није проповедник. Човек проповеда себе, а не Христа. Земља се узбудила што је доживела да људи Бога распну. Докле може то безумље човеково да иде? Зато треба да проверавамо све у свом животу. Какав нам је живот, како живимо и шта радимо. Ми нисмо незнабошци. Нама је откривено и дато све оно и онолико колико нам је потребно за наше спасење. Бог преко многочега чини чуда да би се човек што више уверио да Бог постоји. Из овога видимо да по бићу свом свака је твар у ствари мало Јеванђеље. Камење разуме Јеванђеље Божије, а човек не разуме често зато што Јеванђеље хоће да прилагоди себи. Тајна Христова се открива духу људскоме само Духом Светим. Зато ће апостол Павле казати: Духа Божијега не гасите у себи. Бог нам је дао да будемо чланови Цркве христове, а некако ,чини ми се, олако прелазимо преко тога. Доста је што сам крштен, спасићу се. Неће нас онај папир, она крштеница коју узимамо после крштења спасити нити увести у Цркву или Царство Божије него наш живот односно какав ми је живот после крштења јер сам се крштењем у Христа обукао Христом. Постао сам нови човек у крштењу и добио сам опроштај греха, а шта после. Зато немојмо да се поуздамо много и кажемо да смо хришћани ако не живимо хришћанским и јеванђелским животом. Живећи Јеванђељем Христовим људи постају синови Божији. Христос је богат и човек када има Христа у себи најбогатији је човек. Човек који има Христа само на устима и на језику тај не осећа богатство Христово јер је само на језику, а дела нема. Где је вера? Јел може бити вере без дела? Вера без дела је мртва. Али и дела ако нису са вером и она су мртва. Зато апостол Јаков каже: Покажи ми веру без дела, а ја ћу теби веру показати из мојих дела. Живећи Јеванђељем људи постају сутелесници и што је најважније живи чланови и живи организми Цркве Христове. Сваки од је орган у Цркви. Знамо како функционишу органи у нашем телу. Шта они раде. Сви раде заједно и једни другима помажу. Зато ћемо и данас чути много штошта како кажу шта то раде они тамо у цркви? Који они тамо? Па јеси ли ти крштен човек? Па ти си члан Цркве. Значи ти си одговоран за ту заједницу. Да ли је поштујеш? Да ли живиш у тој заједници? Да ли носиш терет те заједнице као што на пример једна породица носи терет сваког свог члана. Она се радује када се један члан радује у породици, а тугује када један тугује. Када је један члан болестан сви се осећају болесним, а та болест те врсте нас подсећа да се молимо за оздрављење. Нама треба духовно оздрављење на првом месту, а кад оздравимо духовно па и ову тзелесну болест коју имамо лакше ћемо да поднесемо. Лакше ћемо да носимо јер имамо веру. Било шта да нам се догоди у животу сносићемо то са вером и љубављу и смирењем. Сетимо се само праведног Јова. Све је имао. Највеће богатство овога света. Једног дана је остаои без свега тога; И без рода и порода и без богатства али није остао без Бога. Он и тада када се распадао од губе није похулио на Бога. Видео је Бога и Бог га је прославио и наградио његово смирење и трпљење. Зато Христос у Јеванђељу каже: Трпљењем својим спасавајте душе своје.

Нека би нам Господ помогао, нека би нам и вера овог капетана Лонгина помогла да се пробуди у нама оно што је најпотребније, а то јесте Бог.

Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије Светим Тајнама се причестио верни народ, а по завршетку Високопреосвећени владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић