Слава храма св. Врачева Козме и Дамјана и ове године свечано је прослављена  у шумадијском селу Сипићу. Свету Литургију  служили су протојереј Србољуб Марковић, пензионисани свештеник протојереј Петар Манић и јереј Миломир Васиљевић, уз саслужење ђакона Дејана Шишковића.

 Среда, 15. јул у 11 сати.

Катихизис

Када Бог продре до нас, или када ми продремо до Бога, под извесним, изузетним околностима, или зато што се ствари открију изненада са дубином коју никада раније нисмо опазили, или када изненада у нама самима откријемо дубину у којој се налази молитва и из које може бити упућена, нема никакве препреке за молитву. Када смо свесни Бога, ми стојимо пред Њим, славимо Га, говоримо с Њим.

Благодат исцељења примивши, здравље дајете онима који су болесни, чудотворци Козмо и Дамјане, лекари преславни, вашом посетом победисте демонске подвале, свет исцељујући чудесима.
Бесребреници и чудотворци, рођени су негде у Азији од оца незнабошца и мајке хришћанке. По очевој смрти, мајка Теодотија посветила је све своје време и труд да синове васпита и подигне као истините хришћане.

У понедељак 13. јула, на празник Сабора Светих 12 Апостола, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Јован служио је Св. Архијерејску Литургију у Цркви Св. Саве на Аеродрому.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована (Младеновића), у оквиру културне манифестације „Дани Милована Видаковића“ у цркви Светих Петра и Павла у селу Неменикуће, одржан је помен Миловану Видаковићу, који је служио Епископ Јован са свештеницима Епархије шумадијске.

Празник првопрестолних апостола Петра и Павла и ове 2009. године Господње свечано и торженствено је прослављен у Аранђеловцу. Нови храм који је њима посвећен поново је био премали да прими све оне који су се окупили око апостола Христових и око свог Архијереја, који је началствовао овом великом сабрању.

Радио је као црквено звоно

Ово је велики дан за Епархију шумадијску и биће уписан у летопис Епархије. Не очекујемо чудо од Радија, али очекујемо да он буде мост који ће помоћи човеку да дође у Цркву, рекао је Владика шумадијски на отварању првог црквеног радија у Шумадији и Крагујевцу на Петровдан.

У суботу 11. јула, празничничним бденијем, отпочело је молитвено прослављање Верховних и сваке хвале достојних апостола Петра и Павла, у манастиру Ралетинац.

Свечано празничнично бденије поводом храмовне славе овога манастира, служио је Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење високопреподобног оца Серафима, игумана манастира Денковац, високопреподобног протосинђела оца Алексеја, крстоносних отца; Милована Антонијевића, Животе Марковића, ђакона Саборног храма Ивана Гашића и Небoјше Јаковљевић.

И ове године свечано је прослављена храмовна слава храма Св. апостола Петра и Павла у Рачи крагујевачкој. Свету Литургију су служили Архијерејски намесник јасенички протојереј-ставрофор Драгослав Сенић, протонамесник Велибор Јовановић, јереј Радивој Стојодиновић, протонамесник Видоје Рајић уз саслужење ђакона Дејана Шишковића.

Говорити о апостолу Павлу значи говорити о једном од најобразованијих људи тога времена; човеку који је имао сасвим супротно мишљење о животу и његовим вредностима него што су то имали тадашњи хришћани. Будући да је био незнабожац, од Хришћанства ништа није хтео да прими. Напротив, он Хришћане није могао ни да смисли. Зато је био један од највећих гонитеља и прогонитеља Хришћана, како нам то казује Јеванђеље. Но, тако је то било, али и јесте, све док се човека не дотакне Бог. Тако се Савлу, како се звао раније, када је био на врхунцу своје мржње према Хришћанима, јавио сам Господ наш Исус Христос и рекао му: "Савле, Савле, зашто ме гонииш''. "Ко си ти Господе", пита Павле, да би добио одговор: "Ја сам Христос кога ти гониш, тешко ти је противу бодила праћати се". Тако Павле, познавши Силу Божију, крсти се од апостола Ананије и Савле постаде Павле; и постаде и остаде до краја свога живота ревносни следбеник Христа и Његовог Јеванђеља. Павле заиста постаде "сасуд изабрани", који је сво своје знање употребио на идење за Христом. Он је заиста сав живео Христом и сав се уподобио Христу, да је с правом могао рећи, а тиме и нама препоручити: "Не живим ја више, него живи Христос у мени".