СВЕТИ ЈОВАН ПРЕТЕЧА И КРСТИТЕЉ ГОСПОДЊИ ДОШАО ЈЕ НА СВЕТ У ЈЕДНОМ ОД НАСЕЉА У БЛИЗИНИ ХЕВРОНА, ШЕСТ МЕСЕЦИ ПРЕ РОЂЕЊА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА. РОДИТЕЉИ СУ МУ СВЕТИ ПРАВЕДНИ ЉУДИ – СВЕШТЕНИК И ПРОРОК ЗАХАРИЈЕ И ЈЕЛИСАВЕТА, РОЂАКА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. УСКОРО ПО ПОРИЂАЈУ, ЈЕЛИСАВЕТА ЈЕ БИЛА ПРИНУЂЕНА ДА СКЛАЊА СВОГА СИНА ОД ПОМОРА ИРОДОВА. ЈЕДНОМ, У ПУСТИЊИ, ОПАЗИВШИ УБИЦЕ КОЈЕ ИХ ГОНЕ, ЗАВАПИЛА ЈЕ, ИЗ ДНА ДУШЕ – БРЕГОВИМА: „ГОРО БОЖЈА, САКРИЈ НАС!“ – И БРДО СЕ РАСТВОРИЛО, И ПРИМИЛО ИХ У СЕ. НА ТОМ МЕСТУ, СТВОРИЛА СЕ, ЗАТИМ, ПЕЋИНА, ИЗБИО ИЗВОР И ИЗРАСЛА ПАЛМА. ЧЕТДЕСЕТ ДАНА ПО УБИСТВУ ПРОРОКА ЗАХАРИЈЕ, ПРЕДСТАВИЛА СЕ И ЈЕЛИСАВЕТА, У СПОМЕНУТОЈ ПЕЋИНИ. ОД ТОГ ВРЕМЕНА, СВЕ ДО СВОЈЕ ТРИДЕСЕТЕ ГОДИНЕ, ПРЕТЕЧА ЈЕ ЖИВЕО У ПУСТИЊИ. У ПОЧЕТКУ, ХРАНИО ГА ЈЕ АНЂЕО, А КАД ЈЕ ПООДРАСТАО – САМ ЈЕ СЕБИ НАЛАЗИО ХРАНУ: ЈЕО ЈЕ ОВРШКЕ ДРВЕЋА И ДИВЉИ МЕД – И ЖИВЕО ЈЕ ТАКО ДО ЈАВЉАЊА СВОГА ИЗРАИЉУ (ЛУКА 1, 65-80), КАКО НЕ БИ, КАО ШТО КАЖЕ СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ, ГЛЕДАО И СЛУШАО ЉУДСКА ЗЛА.

У понедељак 6. јула 2009. Године, задње недеље Петровског Поста, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Св. Саве на Аеродрому.

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијској Г. Јована поводом 110 година цркве Светих Петра и Павла у Јагодини од 10. до 20. јула 2009. године у јагодинском Музеју наивне уметности биће одржана изложба икона Свети Апостол Павле праћена пројекцијом филма Ходочашће у вечни град, аутора Владимира Хотиненка. У свечаном отварању изложбе 10. јула у 18 часова учествоваће Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован и протојереј ставрофор др Радован Биговић као и аутор поставке Рада Марјановић.

Као и протеклих година и ове године је у манастиру Каленићу о празнику Св. преподобне Анастасије Српске, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио у навечерје празника бденије, а на празник Свету Архијерејску Литургију.

Св. Литургију је својим певањем улепшао гостујући женски хор из Звечана са Косова и Метохије.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован је 2. јула 2009. године када се Црква молитвено сећа на једног од најновијих сведока Васкрслога Христа Св. Јована Шангајског, служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Дивостину надомак Крагујевца.

На дан Св. мученика Леонтија, Ипатија и Теодула 1. јула 2009. године Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Св. Кнеза Лазара у Белошевцу.

Храм Светог мученика Лазара Косовског у крагујевчком насељу Белошевац и ове године свачано је прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Лиургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслужење свештенства крагујевачког и лепеничког намесништва, а на Литургији су присуствовале и игуманије манастира Каленића и Драче.

Овог Лета Господњег, 2009. од Рођења Нашег Господа навршава се један велики јубилеј за локалну заједницу јагодинску. Наиме, то је 110-а годишњица освећења храма Светих апостола Петра и Павла. Тим поводом наша Црква предузеће низ културних манифестација како би се овај јубилеј што достојније прославио и како би били поменути и сви они који су уткали себе и свиј труд у ову светињу како свештеници који су предводили Цркву Божију, тако и многобројни ктитори, приложници и они најважнији Народ Божији - Царско Свештенство.

на киосцима у Србији и Републици Српској!

На Николајевом путу

Свети Владика Николај Охридски и Жички је тајна! Највеће богатство које српски род има у 20. веку! Без Светог Владике, о Боже, колико бисмо били сиромашни, колико бисмо били слепи поред очију, колико бисмо, ми слаби духом, сматрали да смо мали и бескичмени. Свети Владика је српска нада, српска снага и љубав за све нас и за све људе добре воље.

Пут Свете Горе се, у организацији Поклоничке агенције Епархије шумадијске и "Доброчинства" – Поклоничке агенције Српске православне цркве,  дана 4. јуна Господње 2009. године упутила група од тридесетак поклоника из Београда, Крагујевца, Новог Сада, двоје младих из Бањалуке, младић српског порекла одрастао у Америци и господин који је цео радни век провео у далекој Аустралији.