Верска настава, иако од многих нападана као архаизам и назадњаштво у овој модерној доби, управо предњачи, како својом суштином, тако и својим планом и програмом остваривања, једним константним, безазленим, васпитним континуитетом, који обогађује душу онога ко ту наставу слуша, те га активно води кроз живот, и доба у коме се тај живот дешава, старајући се о уподобљавању, и узрастању у Христу Исусу кроз Цркву, као централној, али и живој теми предмета верске наставе.
Почевши од 5. па све до 11. октобра у свим школама у свету, па тако и код нас у Србији, обележава се “Дечија недеља”. То је недеља када се организује низ манифестација и пригодних програма, који за циљ имају да скрену пажњу на најмлађе, на њихове проблеме, њихове потребе, и уопште, на њихово постојање и учествовање у свету и приликама које их окружују.
Нарочита пажња у овим данима, посвећује се правима деце, регулисана правним документом “Конвенција о правима детета”, донетим од стране савета Уједињених нација, чији је потписник и наша земља Србија.
Међутим, Црква и верска настава, ту недељу прослављају константно и без изузетка, одувек и заувек, проповедајући и поучавајући, како је брига о најмлађима, ближњима, нејакима, врлина коју би свако од нас у себи требало да развија читав свој живот. Брига о другоме, и могућност да утичемо на побољшање живота ближњег, дар је од Бога, који има посебно значење за нас, православне хришћане.
Са тим циљем, а у оквиру акције “Деца – Деци”, ученици верске наставе, средње музичке школе “Др. Милоје Милојевић” из Крагујевца, извели су концерт класичне музике за ученике основне школе “Сретен Младеновић” из Десимировца.
Уз прелепо дружење и размену искустава, а под окриљем верске наставе у обе школе, деца су имала прилику да виде, колико је заједница и међусобна комуникација, битан фактор у обогаћивању наших, тј њихових живота.
На програму су се нашла најпознатија дела врхунских композитора, која су изведена од стране ученика са највишим признањима на државним, европским, па и светским такмичењима.
Презентовање класичне музике, као нечега другачијег, новог, не тако заступљеног у свим срединама наше Шумадије, деци је отворило видике и потребе за новим сазнањима, чиме је циљ школе, као образовне установе, испуњен у правом смислу те речи.
На крају концерта, како би заблагодарили Ономе, који је све те таленте нама људима подарио и омогућио, вероучитељ Предраг Обровић, извео је уз пратњу својих ученика, византијски напев пригодног псалма, који је дао пуноћу читавом овом скупу и његовој суштинској идеји.
Коментари деце, пре свега слушаоца, били су потврда, да радимо праву ствар. Са друге стране, коментари извођача, били су као отелотворење коментара апостола Павла, који као да се двоуми, да ли је заправо заиста “Блаженије давати него ли примати”.
Верска настава је, и овај пут, показала своју свеобухватност и своју свевременост. Она је, дакле, активни цинилац живота свакога детета, без обзира на време и место у коме се одређене прилике дешавају.
Ако је у модерном свету, “Дечија недеља” време, које се посвећује најмлађима, онда верска настава, кроз Свету Цркву, ту “Дечију недељу” продужава у вечност, јер управо у Светом Писму, свој основ налазе сви, данас законом прописани постулати, који регулишу однос света према детету.
Њему, који нас је све створио, подарио таленте да дајемо, подарио потребу да примамо, нека је вечна слава и хвала.
