УЗМИМО ОЗБИЉНО...

Морамо поставити једно питање: Како ми Христово учење о Великом посту примјењујемо у нашем животу? Какав је стварни а не само номинални утицај Великог поста на наш живот? Садашњи живот се сасвим разликује од живота којим су људи живјели онда када су стваране и установљене ове службе, химне, канони и прописи. Живјело се тада у релативно малим, углавном сеоским заједницама у једном органски православном свијету. Ритам човјековог живота уобличавала је Црква. Међутим, сада живимо у веома урбанизованом, технолошком друштву које је, по религијском убјеђењу плуралистичко, а у свом погледу на свијет секуларистичко, у коме ми православни представљамо незнатну мањину. Велики пост није више онако «уочљив» као некада, рецимо у Русији или Грчкој. Стога је наше питање реално: како ми можемо увођењем једне или двије «символике» - промјене у наш свакодневни живот - одржавати Велики пост?

У уторак 21. фебруара 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Спаљивања моштију Светог Саве у Барајеву. Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори Зоран Крстић, Љубиша Смиљковић, Златко Димитријевић и јереј Игор Обрадовић. На светој литургији појали су свештеници из три Архијерејска намесништва: бељаничког, колубарског и космајског.

У недељу месопусну, на дан светих Фотија Цариградског и Вукола Смирнског 19. / 06. фебруара 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је са више свештеника орашачког намесништва Свету Архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу. Првојерарх Цркве Божије у Шумадији са љубављу и радошћу долази у град под Букуљом јер свештенство и верни народ са љубављу и радошћу дочекују свог Епископа, што се показало и овог пута.

Деценија од повратка веронауке у српске школе представљала је довољан повод, али и временску дистанцу, да се објективнo дискутује о реалности, могућностима и начину њеног остваривања унутар школског система који увек не даје довољно простора. То нас управо обавезује да се ми вероучитељи залажемо за што бољи начин остваривања веронауке у нашим школама.

Како би се тај циљ што боље оствари одржана су је 11. и 12. фебруара текуће године у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу два семинар за вероучитеље Шумаијске епархије, а у њима су као аутори и предавачи, учешће узели предавачи са Православног богословског факултета, затим Богословије Светог Јована Златоустог, али и неких средњих школа са територије Србије као и запослени у Министарству просвете и науке. Сви семинари акредитовани су од стране Министарства просвете и науке и налазе се у редовном годишњем Каталогу програма сталног стручног усавршавања за школску 2011/2012. годину. Учешће у семинару је узело педесет и три вероучитеља са територије наше епархије, а такође је наше мало сабрање својим присуством увеличао наш Преосвећени Владика Јован (Младеновућ) узевши активно учешће у оба семинара.

(Са предавања одржаног на семинару за вероучитеље - Крагујевац 11. фебруар 2012. године)

Драге и уважене колеге вероучитељи,

Велико ми је задовољство што се данас налазим међу вама. Примећујем да у последње време расте моје задовољство када сам међу колегама, било да је реч о вероучитељима или о свештеницима, и када нам се пружа могућност да у креативној атмосфери проговоримо нешто о заједничким темама. Али, позивам вас да не говоримо о нашим унутрашњим проблемима! И то, такође, примећујем, да кад год помислимо на сам појам проблема, наше прве реакције и мисли усмерене су ка нашим унутрашњим проблемима. Подсећам вас, а подсећам и себе, да овакви и слични семинари имају за циљ да подстакну нашу одговорност и промишљање о томе шта су проблеми других, оних којима се обраћамо, и шта ми то њима пружамо. Не смемо никада заборавити да смо на ову службу призвани, као и да је превасходно наша одговорност и наша обавеза да дајемо другима (нашој деци у школи или парохијанима). Тек после овога долазе наши унутрашњи проблеми, који, свакако, нису мали нити небитни, и који свакако утичу на наш рад, али је, ипак, на првом месту наша хришћанска одговорност и посвећеност општем добру.

Сретењска прослава у Орашцу и ове године почела је Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслуживање Архијерејских намесника орашачког и тополског и свештенства намесништва орашачког. Служби Божијој присуствовао је и Престолонаследник Александар Карађорђевић са супругом Катарином.

Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски господин Јован, уз саслужење свештенства Епархије Шумадијске, на Варошком гробљу у Крагујевцу, служио је данас помен др Елизабет Рос и страдалим припадницима страних санитетских мисија у Србији 1914-1918. године. Након помена, поводом обележавања 97. годишњице смрти др Елизабет Рос венце крај њеног спомен облежја положили су градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, Њ.Е. амбасадор Велике Британије у Србији Мајкл Девенпорт, Њ.Е. амбасадорка Аустралије у Србији Хелена Стадерт, Њ.Е. амбасадор Канаде Роман Вашчук, представници Шумадијског управог округа, представници Гарнизона Крагујевац, представници Српског лекарског друштва Крагујевац, представници Међународне федерације Црвеног крста и Међународног комитета Црвеног крста, Црвеног крста Србије, Градске организације Црвеног крста, Удружења старих ратника 1912-1920 и Субнора као и представници теренске јединице “Др Елизабет Рос”.

У недељу блуднога сина, на дан Света Три Jерарха, епископ шумадиjски Г. Господин Јован служио је свету Архијерејску Литургију у капели света Три Jерарха у Тополи.

Епископу шумадиjском су саслуживали протоjереj-ставрофор Миладин Михаиловић, jереj Александар Петровић са ђаконима Остоjом Пешићем и Небоjшом Jаковљевићем.

На дан Светога Јефрема Сирина (10. фебруара / 28. јануара) Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску литургију у храму Свете Петке у Виноградима.

Најхладније јутро у току године није омело Епископа шумадијског Г. Јована да у четвртак 09. фебруара посети братство Старе Милошеве Цркве у Крагујевцу, и да одслужи Свету Архијерејску литургију.