Српска Православна Црква, Епархија сремска и манастир Крушедол прославили су велики јубилеј - пет векова, пола миленијума, постојања ове велике Српске Светиње. Поводом тог јубилеја Свету Архијерејску Литургију је служио Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслужење Митрополита дабробосанског Г. Николаја, Епископа шабачког Г. Лаврентија, Епископа нишког Г. Иринеја, Епископа зворничко-тузланског Василија, домаћина Епископа сремског Г. Василија, Епископа бањалучког Г. Јефрема, Епископа будимског Г. Лукијана, Епископа банатског Г. Никанора, Епископа бачког Г. Иринеја, Епископа осјечко-пољског и барањског Г. Лукијана, Епископа славонског Г. Саве, Епископа браничевског Г. Игњатија, Епископа шумадијског Г. Јована и Епископа коморанског Г. Тихона (Православна Црква Чешке и словачких земаља) и двадесеторице свештеника и петорице ђакона. У току Свете Литургије, игуман ове Свете обитељи, високопреподобни отац Сава (Јованчевић) одликован је архимандритским чином.

Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

ЦРКВА 12. АВГУСТА ПРОСЛАВЉА И ПРАЗНУЈЕ ПРЕПОДОБНУ МАЈКУ АНГЕЛИНУ

СВЕТИТЕЉКА ПОДВИЖНИЧКЕ УЗДРЖЉИВОСТИ И ЧИСТОТЕ

На маргинама једне велике рукописне књиге, чувене Браничевске „Лествице“ из 1434. године, која се данас чува у Музеју Српске православне Цркве у Београду, налази се потпис Ангелине, деспотице српске, жене која је у српском народу и Цркви добила трајан култ свете супруге, мајке, преподобне жене и мученице, српске „блажене госпође“. Њен потпис на једној књизи дубоког и истанчаног садржаја, само је један од трагова њене велике и богате библиотеке и једно од сведочанстава њеног широког образовања и уметности. Није то била обична жена и обична „госпођа“. Још на двору свога оца, албанског господара Аријанита у области Шкумбе, Ангелина је имала прилике да добије одлично образовање. Испољила је рано љубав према књизи, читала много и скупљала књиге до краја живота. Траг те библиотеке налазио се у манастиру Крушедолу.

Познати српски књижевник Данко Поповић сахрањен је 11. августа у порти Буковичке цркве у Аранђеловцу. У присуству великог броја Аранђеловчана, пријатеља и поштовалаца Поповићеве писане речи, књижевника, културних и политичких јавних личности, опело су служили Митрополит црногорско- приморски Г. Амфилохије и Епископ шумадијски Г. Јован, са бројним свештенством Шумадијске епархије.

У Вазнесењском храму у Сопоту, 11. августа ове године, молитвама Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, служашчег свештенства и благочестивог народа, вишеструко је призиван Свети Дух, током крштења две новопросветљене душе и током служења свете Евхаристије, свете Тајне над Тајнама. Око свог Епископа, свештенство и верници окупили су се у Сопоту и да заблагодаре Господу што их је удостојио таквим пастиром као што је парох овог града, протојереј ставрофор Љубиша Смиљковић који је на прави начин – светом Литургијом – обележавао добијање виског одликовања – право ношења напрсног крста.

На дан Светих апостола и ђакона Никанора, Прохора, Тимона и Пармена, 10. августа 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве на Аеродрому.

Крагујевачко насеље Станово има свој храм који је саграђен 1999. г. и посвећен је  Светом великомученику Пантелејмону. На десетогодишњицу свог постојања 9. августа 2009. године Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију на отвореном у порти храма Светог Пантелејмона, уз саслужење свештеника: протојереја Милића Марковића, протојереја Драгана Васиљевића, јереја Срећка Зечевића, јереја Гојка Марковића, и присуства великог броја верног народа.

Свечаном Архијересјком Литургијом на дан Препмуч. Параскеве – Петке, 8. августа 2009. године обележена је храмовна слава једног од најстарих манастира у Шумадијској епархији - Петковици код Страгара. Литургијско сабрање предводио је Епископ шумадијски Г. Јован са својим свештенством, узносећи молитве за ову светињу и народ који је походи. Честитајући славу Владика Јован је подсетио на културни и историјски значај овога манастира, на светињу у којој су се састајала многа поколења, пре свега жељна непрестане милости и помоћи Божије.

На дан Успења Свете Ане 7. августа 2009. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима, уз саслужење свештеника и ђакона крагујевачког намесништва.

На дан Св. мученика Трофима и Теофила 5. августа 2009. године Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Св. Кнеза Лазара у Белошевцу.