ПРЕД ВЕЛИКИ МОЛИТВЕНИ СКУП 13. СЕПТЕМБРА 2009. ГОДИНЕ

ПРОСЛАВЉАЊЕ СЕДАМСТОГОДИШЊИЦЕ ЗАСНИВАЊА

КОСМАЈСКОГ МАНАСТИРА ТРЕСИЈА

Недалеко од извора потока Тресије, на његовој левој обали, угнездила се црква Сабора светих Архангела са својом капелом, старим и новим конаком, извором и другим здањима. То је манастир Тресије. Издигао се на 392. метар северозападне космајске висине подно Малована, опколио церовима и буквама, те је у сталном преплитању светлости и сенки. Тихује и у својим недрима чува векове благодарја.

Светоотачко богословље – нове књиге и текстови

Мада констатације да на нашем језику нема довољно превода светоотачких текстова, односно да смо их у периоду старословенског и српскословенског језика у нашој Цркви имали више (што чешће треба истицати) припадају врло често експлоатисаним стереопима, понављамо их, да би истакли како су преводи светих Отаца на савремени језик ипак све чешћи, као и преводи тумачења светоотачке мисли од стране угледних страних теолога. Уз скретање пажње читалаца на неке новобјављене књиге и часописе из ових области, указујемо како је увек неопходно, приликом поимања светоточаког богословља, имати на уму Мајендорфов аксиом: „Основна карактеристика патристичке теологије је да је она увек могла да се суочи са изазовима свога доба, остајући при том доследна оригиналној апостолској православној вери“.

За реафирмацију теологије Јована Скота Ериугене

„Ништа не треба желети, осим радости Истине – која је Христос. И ништа друго не треба избегавати осим стања, у коме је Он одсутан: Његова одсутност је једини и кључни узрок све вечите жалости. Узми ми Христа, и неће ми остати ништа добро; ниједна казна ме неће уплашити: бити лишен Њега, Његова одсутност – то и ништа друго је казна за створење које поима смисао... “

(Ј. С. Ериугена, О подели природе)

МАНАСТИРИ КОСМАЈА

Подручје Космаја обухвата делове територија општина Арандђеловца, Барајева, Младеновца и Сопота. У њему се налазе насељена места: Раниловић (општина Арандђеловац), Бељина, Лисовић, Манић и Рожанци (општина Барајево), Амерић, Велика Иванча, Влашка, Мала Врбица, Кораћица, Међулужје, Младеновац варош, Пружатовац, Рајковац и Село Младеновац (општина Младеновац), као и Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Неменикуће, Парцани, Раља, Рогача, Сибница, Слатина, Сопот са Ропочевом и Стојник Космајски (општина Сопот). Границе ове области веома јасно је одредио др Боривоје Дробњаковић у својој књизи о насељима и пореклу становништва Космаја: “На северној страни, према селима београдске околине и Посавља, граница би била линија повучена од Мале Иванче на Ковиону, Равни Гај и Гуковац. Од Гуковца ова линија иде на југозапад према Барајевској Реци, затим долином ове реке, сече реку Бељаницу и иде на село Арнајево, затим на Вис, Окресак и даље до коте Кундак. Линија повучена од Гуковца до Кундака западна је граница области, према посавским и колубарским селима. Линија повучена од Кундака преко Трновог Брда, затим река Милатовица до ушћа у Велики Луг, јужна је граница, која област одваја од Крагујевачке Јасенице, а у исто време је и граница крагујевачког и београдског округа, односно данас Шумадиске и Подунавске Области. Најзад, источна граница Космаја била би линија повучена од ушћа Милатовице у Велики Луг преко Маковице, Варовница, Прилепца и Умке до Мале Иванче“.

Са благословом Епископа шумадијског Г. Јована, Епархија шумадијска и манастир Тресије на Космају ове године прослављају три велика јубилеја ове манастирске светиње: седам векова од настанка манастира, три века од прве обнове и седам деценија од почетка последње обнове.

Ови значајни догађаји биће прослављени у недељу 13. септембра 2009. године.

“Ви јаки морате бреме слабих носити”

27. августа 2009. године, у четвртак на претпразништво Велике Госпојине, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Шумадијског Господина Јована одслужена је прва Света Литургија у Геронтолошком центру у Јагодини.

САМО ЈЕДНО ЗНАЊЕ СПАСАВА

Благослов Господњи на „расадник Божији“, како Владика Јован шумадијски назва крагујевачку Богословију, призван је 1. септембра, првог дана нове школске године, на житеље овог училишта на најбогоугдније могућ начин – предокусом будућег Царства Небеског – литургијским сабрањем, рукоположењем новог посленика на њиви Господњој и молитвама Призива Духа Светога. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован током Литургије у презвитерски чин рукоположио је ђакона Бојана Чоловића из Аранђеловца, који ће ускоро постати парох Друге парохије у Шопићу код Лазаревца.

ИНТЕРВЈУ ИНФОРМАТИВНОЈ СЛУЖБИ ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ
ГОСПОДИНА ФОТИЈА, ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ,
ЧЛАНА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СПЦ
ЗАДУЖЕНОГ ЗА ЦРКВЕНУ ПРОСВЕТУ