Administrator

Administrator

недеља, 19 јун 2011 17:53

О ЕВРОПСКИМ ВРЕДНОСТИМА

протојереј ставрофор др Зоран Крстић

Драга браћо и сестре,

О ЕВРОПСКИМ ВРЕДНОСТИМАвелико ми је задовољство и незаслужена част што се данас налазим међу вама на овом тако значајном историјском и духовном месту, а поводом теме која је најдубље повезана са нашим животима и нашом будућношћу. Европске вредности и процес глобализације су те неисцрпне теме којима људи различитих животних усмерења и погледа и из различитих делова Европе могу, као што је то и нормално и очекивано, приступити на различите начине. Оно што бих желео да предложим у наставку вашој пажњи и љубави, је најопштије размишљање о глобализацији једног човека који живи у источној Европи, у земљи која се налази у транзицији, у Србији, а затим размишљање једног православног свештеника о европским вредностима.

ДЕСЕТОГДИШЊИЦА УПОКОЈЕЊА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ САВЕЊегово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, на дан (17. јуна 2011.) када се пре једне деценије упокојио Епископ Шумадијски Сава Вуковић (1977 – 2001), служио је у Саборном крагујевачком храму Свету Литургију и парастос свом предходнику на кетедри Епископа шумадијских.

КАНОНСКА ПОСЕТА ВЛАДИКЕ ЈОВАНА ЦРКВИ У БРАЈКОВЦУ И ЗАЈЕДНИЦИ “ЗЕМЉА ЖИВИХ”Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је у трећи дан по Педесетници, 15. јуна 2011. године, у предивном и архаичном амбијенту парохијске цркве брвнаре села Брајковца, надомак Лазаревца, уз саслуживање свештенства колубарско-посавског намесништва, служио Свету архијерејску Литургију. На светој Литургији су поред свештенства и верника локалне црквене заједнице били присутни и штићеници који се лече од болести зависности у заједници “Земља живих”, коју је са благословом епископа Јован основала Црквена општина Лазаревац.

ДУХОВИ СЛАВА БАЋЕВАЧКЕ ЦРКВЕОвогодишња прослава празника Педесетнице који је и слава баћевачке цркве, почела је у недељу светом литургијом коју су служили баћевачки свештеници јереј Влада Димитријевић и јереј Игор Обрадовић уз саслужење ђакона Дарка Павловића. Литургији је присуствовао верни народ баћевачке парохије. У наставку литургије служено је вечерње богослужење.

После је уследила литија кроз село Баћевац и по први пут после Другог светског рата литија је прошла и кроз село Бождаревац, где је народ са одушевљењем дочекао учеснике крсног хода. Након литије уследило је резање славског колача и трпеза љубави у парохијском дому.

НА ДУХОВЕ ВЛАДИКА ЈОВАН СЛУЖИО У САБОРНОМ ХРАМУ Има један рођендан који је веома значајан за спасење рода људског. То је Духовдан – рођендан Цркве Христове, који се слави у 50. дан по Васкрсењу Христовом (отуда Педесетница). На тај дан, Дух Свети је сишао на апостоле у облику огњених језика. Док су апостоли били сабрани на молитви у Јерусалиму, налет силовитог ветра је ушао у кућу и Свети Дух је испунио сваког од њих, дајући им моћ да говоре на свим језицима света и да их разумеју сви људи. Јер, као што у људском телу ништа не бива без душе што је у њему, тако ни у телу Цркве ништа не бива без Духа Светога који је душа Цркве. У ствари, Црква је непрекидни Духовдан, Дух Свети је стално у њој као бескрајна животворна сила. И он непрекидно силази кроз сваку Свету Тајну, кроз сваку свету врлину, кроз свако Богослужење, кроз свако „Господе помилуј“, кроз сваки христочежњиви уздах.

ОКОНЧАНО ШКОЛОВАЊЕ ДЕСЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ (2006-2011) МАТУРАНАТА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ У КРАГУЈЕВЦУТоком седме Недеље по Пасхи (Светих Отаца Првог васељенског сабора) у крагујевачкој Богословији Светог Јована Златоустог одржани су матурски испити за генерацију полазника који су ово богословско училиште уписали школске 2006/2007. године, и то по поново уведеном петоразредном програму.

СЛАВА СТАРЕ МИЛОШЕВЕ ЦРКВЕ У КРАГУЈЕВЦУДругог дана Силаска Светога Духа на апостоле, прослављена је слава Старе Милошеве Цркве у Крагујевцу. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење старешине Светотороијичког храма протојереја Милића Марковића, ректора крагујевачке богословије Св. Јован Златоусти протојереја – ставрофора др Зорана Крстића, Архијерејских намесника крагујевачког и лепеничког протојереја – ставрофора Рајка Стефановића и Сава Арсенијевића, пензионисаног пароха Старе Цркве протојереја – ставрофора Драгослава Степковића, стрешине Саборног храма протојереја – ставрофора Захарија Божовића и стрешине белошевачког храма Св. Великомученика Кнеза српског Лазара протојереја – ставрофора Милована Антонијевића, протојереја – ставрофора Милана Бороте, те гостију: сабраће манастира Саринца јеромонаха Онуфрија и Дионисија и седморице ђакона града Крагујевца.

понедељак, 13 јун 2011 21:53

ЧАСОПИС КАЛЕНИЋ 3/2011

ИЗЛОЖБА МАКЕТА ПРАВОСЛАВНИХ ХРАМОВА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ “СРЕТЕН МЛАДЕНОВИЋ”Ученици верске наставе, основне школе Сретен Младеновић, у Десимировцу, организовали су поводом завршетка школске године, дана 10. 06. 2011. године, изложбу радова на тему, православни храм. У протекла два месеца, иницирани од стране вероучитеља, ученици млађих разреда, на часовима верске наставе, уз предавано градиво, израђивали су макете цркава, односно, православних храмова.С обзиром да се ради о већим макетама, укључујући и порте, звонике, места за паљење свећа, свако од ученика, имао је простора да утка и свој део идеје, те да активно учествује у методској јединици.

петак, 10 јун 2011 13:22

НОВЕ КЊИГЕ - КАЛЕНИЋ

НОВЕ КЊИГЕ - КАЛЕНИЋПЕТОКЊИЖЈЕ – ИЗРАЗ И СВЕДОЧАНСТВО БОЖИЈЕГ ОТКРОВЕЊА

Протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, „Историјат проблема Петкњижја“, Каленић, Крагујевац 2011

Професор Драган Милин (ментор овог рада) истиче у предговору да се у књизи Историјат проблема Петокњижја излаже читава историја питања аутора Петокњижја (да ли је Мојсије написао овај део Старог завета) и објективно процењују поједина гледишта, односно да рад приказује најновије стање у библијској науци по овом врло важном питању. До оваквих резултата аутор је дошао анализирајући ову тему кроз следећа поглавља: Мојсије као писац Петокњижја; Аргументи против Мојсијевог ауторства Петкњижја; Историјат критике Мојсијевог ауторства; Савремене теорије о постанку Петокњижја и Постанак Петокњижја у светлу предања Православне Цркве.