На празник Светог деспота Стефана Лазаревића, 1. августа 2020. лета Господњег уснуо је у Господу академик Димитрије Стефановић (1929-2020), човек који је целога живота са пуно љубави и жртве служио Цркви и своме народу.

Новопрестављени академик Димитрије Стефановић је рођен у Панчеву 25. новембра 1929. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за германистику (енглески и немачки) 1955, а на Музичкој академији у Београду на Одсеку за музикологију, 1956. У Оксфорду је на Линколн колеџу магистрирао и докторирао. У Музиколошком институту САНУ прошао је кроз све степене научних звања. Директор Института био је од 1979. до 2001. За дописног члана САНУ изабран је 1976, а за редовног 1985. За дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу био је изабран 1986, a за дописног чланa Словенске академије знаности и уметности у Љубљани 1987. Стални је члан сарадник Матице српске у Новом Саду (1987), а секретар је Одељења за сценске уметности и музику од 1991. Члан је Управног одбора Матице српске.

У четвртак, 30. јула 2020. године, када наша Света Црква молитвено прославља Свету великомученицу Марину - Огњену Марију, како је наш народ назива, сећајући се њене пламене вере, у Горњој Сабанти прослављена је храмовна слава.

Како и доликује хришћанима, храмовна слава прослављена је литургијским сабрањем којим је началствовао протојереј-ставрофор Милић Марковић, архијерејски намесник левачки уз саслужење протонамесника Јадрана Димовског и јереја Горана Јовановића, Бориса Милосављевића и Марка Вуксановића.

Марина беше рођена крајем трећег века током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Писидији Антиохијској. Беше једина кћи својих незнанобожачких родитеља.

Када имаше 5 година мајка јој умре, а пошто отац Едесије беше незнанобожачки жрец, заузет да би о њој могао сам бринути, он је предаде под старатељство жени која тајно беше Хришћанка. Далеко од идола жреца Едесија и његове богохулне вере, ова племенита жена васпитаваше Марину у Хришћанској вери и духу. Како је Марина одрастала, тако је напредовала у хришћанском учењу и врлинама. Њена вера у живога Бога беше толико јака да она добровољно одабра тежак пут мучеништва. Једног дана признаде оцу да жели да се покрсти и да као девственица постане невеста Христова. Отац то не могаше прихватити, омрзну је силно због вере њезине и одрече је се као кћери.

У смирај дана светог апостола Акиле и Владимира Кијевског, 27. јула 2020. године, упокојио се у Господу високопреподобни протосинђел Николај, игуман Световазнесенског манастира Саринац у Великим Пчелицама.

Отац Николај, у свету Милан Младеновић, рођен је у Београду 16. јуна 1972. године од благочестивих родитеља Стевана и Десанке. У родном граду завршио је основно образовање, као и гимназију. Затим одлази на Економски факултет, који похађа три године. Као надарен младић се уписује се и на факултет Примењених уметности у Београду, смер; конзерватор-рестауратор зидног сликарства, који завршава у року са завидним успехом.

У недељу, 26. јула 2020. године, храм Светих архангела Михаила и Гаврила у Јагодини је прославио своју славу – Сабор Светог архангела Гаврила. Следујући древну традцицију прослављања и узношења похвала Светим Божијим бестелесним војскама, објављење као на многим страницама Светога Писма, тако и у многим житијима Светих, верни народ јагодиниски се и ове године окупио у великом броју како би са свештенством Старе јагодинске Цркве, на достојан начин, Литургијски обележио дан посвећен овом Светом Божјем Благосвеснику, чије речи: “Радуј се!”, упућене Пресветој Дјеви Богордици, пре више од две хиљаде година, још увек живе у срцу сваког хришћанина, непрестано га подсећајући да је у сржи наше свете вере радост.

У недељу, седму по Духовима, 26. јула 2020. године, када се молитвено сећамо дивних у Господу отаца првих шест Васељенских Сабора и када прослављамо Сабор Светог Архангела Гаврила, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Вољавча поводом храмовне славе – Сабор Светог архангела Гаврила.

Епископу су саслуживали Архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј Јован Биберџић, протонамесник Слободан Радивојевић, јерођакон Јован (Прокин), јерођакон Василије (Старовлах), и ђакон Стеван Илић.

У суботу, 25. јула 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каленић поводом празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице.

Епископу су саслуживали: протојереј Драгослав Цветковић, јереј Александар Јаћимовић, ђакон Александар Цветковић и јерођакони Василије (Старовлах) и Јован (Прокин).

“Света Софија је најверније и највеличанственије излагање хришћанске доктрине и хришћанског служења – она представља почетак и крај света; то је њено мистичко значење.”

Свети Николај Охридски и Жички

У данима у којима до нас долазе тужне вести да ће храм Свете Софије (Божије Премудрости – Христа) у Цариграду изгубити статус музеја и поново постати џамија, желимо да упознамо нашу јавност са једним догађајем, који је мало познат не само у српској већ и у целокупној црквеној јавности. Иако је уврежено мишљење да је последња Литургија у Светој Софији служена на дан пада Града 29. маја 1453. године и да по предању никада није завршена, историјски подаци говоре другачије. Храбром, савременим речником речено филмском, акцијом једног војног свештеника и неколицине грчких официра, храм Премудрости Божије је био место евхаристијског сабрања 19. јануара 1919. године. О значају догађаја и храбрости актера сведочи и то да је тада Света Софија била коришћена као место муслиманске молитве.

У петак, 24. јула 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свечано празнично бденије у крагујевачком насељу Мале Пчелице поводом празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице, којој је посвећен храм ове парохије.

Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј Драган Брашанац, јереј Рашко Стјепановић и јерођакони Василије (Старовлах) и Јован (Прокин).

У четвртак, 23. јула 2020. године када наша Света Црква прославља успомену на 45 мученика из Никопоља и Преподобног Антонија Печерског, у храму Светог архангела Гаврила у Буковику (Буковичка црква), била је исповест свештенства Орашачког намесништва, а том приликом исповедник је био јеромонах Доситеј Радивојевић.

По Светој Тајни исповести у порти храма је дочекан Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован од стране свештенства, монаштва и верног народа.