Чланци поређани по датуму: среда, 28 август 2024

Саборни храм у Крагујевцу је 28. августа 2024. године прославио своју храмовну славу Успења Пресвете Богородице. То је празник, у којем Православна црква празнује крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт, коју назива „Успењем“, речју која има значење: сна, блаженства, уснућа, спокојства. Суштина и смисао смрти Мајке Божије најбоље је изражена на икони Успења Пресвете Богородице. На тој икони Мајка Божија лежи на самртном одру. Око Ње су апостоли, а Господ Исус Христос изнад Ње, држи на рукама своју мајку, живу и заувек сједињену у вечности са Богом. Ми на тој икони видимо смрт, али не као растанак, већ као сједињење; не као жалост, већ радост и у крајњем исходу – не смрт, већ живот.

Денковачка света обитељ прославила је своју славу Успење Пресвете Богородице.

Празничном службом началствовао је високопреподобни протосинђел Пајсије настојатељ манастира Светог Пајсија у Шуљковцу. Оцу Пајсију су саслуживали јеромонах Нектарије настојатељ манастира Саринац, протојереј Живомир Газдић, протонамесник Слободан Савковић и јерођакон Спиридон сабрат манастира Денковац.

У среду 28. августа 2024. године, парохијани младеновачког храма Успења Пресвете Богородице, молитвено су, као и у претходних 114 година, прославили храмовну славу.

Велико мноштво Младеновчана је од раног јутра испунило храм и порту. Евхаристијским сабрањем верног народа Божијег началствовао је Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, уз саслужењe умировљеног пароха младеновачког протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића, старешине Светоуспенског храма протојереја-ставрофора Слободана Кеџића, затим протојереја Ратка Аврамовића и пароха трећег међулушког јереја Небојше Поповића, те ђакона Саше Костадиновића.

Данас када мајка црква шумадијске епархије слави своју славу- Успење Пресвете Богородице народ питомог шумадијског села Саранова изабрао је да исти празник буде потпора и заштита њима и њиховом селу и то само две године по изградњи Саборне цркве у Крагујевцу, а сада већ давне 1886. године. Знао је овај народ да све своје бриге и надања може поверити на молитвено старање Мајци Божијој, јер ко може умолити боље Сина до мајка. Зато се у овом месту ништа мање торжествено није прославило Успење Пресвете Богородице, него било где, где су подигнуте цркве у част њеног Успенија. За села која нам полако одумиру, славе цркве су не само сусрети са људи са Богом, већ и сусрети људи међусобно. Од силних послова и радова на ономе што им је Бог дао овај празник је био идеална да испуне оно што се молимо на сваком богослужењу, а то је да сами себе и једни друге Христу Богу предамо.

Како су протекле последње године живота Пресвете Богородице

 УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ Фреска на западном зиду наоса цркве Свете Тројице у манастиру Сопоћанима, настала 1271-1274. године.

После Вазнесења Господњег о Мајци Божјој се старао апостол Јован Богослов, а у његовом одсуству Пресвета је живела у кући његових родитеља, у близини горе Елеонске. За све Апостоле и верујуће, Она је била прва утеха и поука. Беседеци с њима, Мајка Божја је говорила о чудесним догађајима Благовести, бесеменог зачећа Христа Спаситеља и рођења Христовог, Његовог детињства, младости и уопште земаљског живота.