У петак 11. августа 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Милутин Гашевић.

Заветна Слава једног дела мештана села Кусадак, Литургијски је прослављена и ове године. Светом Литургијом, која је почела у 8 часова, у храму Преподобног Симеона Мироточивог и Светог Саве Првог Архиепископа Српског, началствовао је настојатељ Манастира Пиносава, игуман Петар (Драгојловић), а саслуживали су му свештеници села Кусадак, протојереј Дејан Бркић и протонамесник Далибор Новаковић.

У среду, 9. августа 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Архијерејску Литургију у храму Св. великомученика Пантелејмона у Клоки. Повод овог молитвеног сабрања био је прослава храмовне славе. Епископу су саслуживали: архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, пензионисани протојереј - ставрофор Драгољуб Ракић, пензионисани протојереј – ставрофор Тихомир Анђелковић, протојереј – ставрофор Ђорђе Радишић, протојереј – ставрофор Слободан Богојевић, протонамесник Слободан Радивојевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Урош Костић.

У уторак, 8. августа 2017. године, када наша Црква прославља Преподобномученицу Параскеву – Трнову Петку, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Архијерејску Литургију у летњиковцу манастира Петковице и прославио храмовну славу заједно са свештенством, монаштвом и верницима рудничког краја. Епископу су саслуживали: архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј Милан Савић, јеромонах Мардарије, протонамесник Слободан Радивојевић, протонамесник Остоја Пешић, протођакон Иван Гашић и ђакон Урош Костић.

У саборном храму у Крагујевцу, 6. августа 2017. године, на дан када Православна црква прославља свету великомученицу Христину, преподобног Поликарпа Печерског, свете мученике Пребиловачке и Доњохерцеговачке, служио је Свету Архијерејску Литургију Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење братства Саборног храма.

У уторак 8. августа 2017. године, у вечерњим часовима, са почетком у 18 часова, уочи празника Светог великомученика Пантелејмона служена је Света Tајна Јелеосвећења у младеновачком храму Успења Пресвете Богородице. Свету Tајну Јелеосвећења служили су: протојереј-ставрофор Милорад Лазић, јереји: Живан Жујовић, Ненад Марковић, Петар Лесковац, Жељко Милић, Марко Јефтић, Бојан Вићовац уз саслуживање ђакона Небојше Поповића.

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Аbstract. У форми огледа аутор разматра одређене аспекте односа Цркве и савремене српске јавности. Најпре се констатује својеврсна сакрализација медија и даје се кратак историјски преглед токова духовне историје који су довели до таквог стања. Као полазна тачка у даљој анализи аутор разматра Социјалну концепцију РПЦ и један конкретан став о задацима медија који је, по мишљењу аутора, утемељен на менталитету традиционалног, хомогеног друштва. У наставку се дају карактеристике плуралистичког друштва које покушава да надиђе идеолошке ставове из прошлости кроз пример верске и сваке друге толеранције. У оквиру пројекта Српска Православна Црква у штампаним медијима 2003-2013 анализом текстова аутор установљује фаворизовање од стране медија ставова модерности који су, такође, идеолошки, и са становишта савременог друштва анахрони. У завршном делу, уместо закључка, се износи став о незаинтересованости медија са основне хришћанске теме.

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Abstract: У овом есеју аутор покушава да одговори на питање постављено у наслову, да ли је данас, уопште могуће теолошки промишљати одређене проблеме са хришћанских позиција због врло јаких и често неприметних наноса менталитета постмодернистичке религиозноисти. После почетног наглашавања тешке позиције хришћанског теолога, даје се увид у европске секуларизацијске и десекуларизацијске процесе и „повратак светога“ у јавну сферу. Тај се увид остварује резултатима истраживања религиозности како у Европи, тако још детаљније кроз резултате најновијих истраживања религиозности у Србији. Аутор сматра да постоје одређени разлози за оптимизам уколико се пореди садашња ситуација са ситуацијом од пре неколико деценија али да, генерално, морамо да будемо врло опрезни у сопственом оптимизму. Постмодернистичка религиозност не значи повратак на традиционалне форме религиозности па чак не значи ни повратак традиционалним европским црквама. Као карактеристике те религиозности аутор наглашава неинституционалност и нарцисоидност уз постављање питања какав нам се бог вратио. У закључним размишљањима се наглашава да савремена ситуација намеће питање о Богу као основно теолошко питање али и да теологија не треба да буде само говор о Богу већ Божији говор релевантан за конкретну људску егзистенцију.

Протојереј ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду, Православни богословски факултет

Abstract. Аутор у свом тексту разматра неке аспекте многодимензионалног проблема праксе еутаназије из угла хришћанске теологије. С обзиром да постоји обилна литература на многим језицима аутор се ограничава на два, по његовом мишљењу, кључна културолошка питања на којима почива еутаназија, а који имају и своју хришћанску димензију. Прво је табуизација смрти у савременом друштву чиме савремени човек изражава своју немоћ пред чињеницом смрти, покушавајући да је „заборави“, избрише из живота потискујући је на животне маргине и у строгу приватност. Друго је разматрање еутаназије као индивидуалног права на смрт. У оквирима хришћанске теологије човек се доживљава као биће заједнице те тако аутор сматра да чињеница смрти не може бити посматрана као ексклузивно право појединца. Као својеврсни закључак аутор отвара питање значаја палијативне неге терминално оболелих.

Протојереј ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор

– средњошколско црквено образовање у савременом друштвеном контексту –

Abstract. У раду аутор разматра неке, по његовом мишљењу, од кључних аспеката и проблема црквеног средњошколског образовања о коме се већ скорo две деценије расправља али се још није дошло до задовољавајућих резултата. Аутор сматра да је основни проблем овог начина образовања његов искључиво клерикални карактер, односно да се већ самим опредељењем и уписом ученици сматрају свештеничким кандидатима и да њихово школовање представља само пут до готово извесног ступања у клир, на шта се они и обавезују приликом уписа у богословије. Кроз разматрање одређених карактеристичних канона, аутор најпре подсећа на веру као основни услов за ступање у клир, истичући карактер и снагу те вере, а затим, у делу под називом Социолошко тумачење услова за ступање у клир, разматра специфично значење и функционисање вере у савременом друштвеном контексту. Нарочито скреће пажњу на две карактеристике савременог менталитета – економизам и прагматизам, који значајно утичу на квалитет вере сваког хришћанина, па самим тим и пастира. У закључку, аутор разматра и предлаже начине побољшања средњег црвеног образовања у Србији, који се пре свега састоје у променама приступу и схватању црквеног образовања.