Овом приликом Владика Јован је, у складу са древном црквеном праксом, током свете Литургије крстио малог Данила, сина тополског ђакона Уроша Костића и његове супруге Драгане.

Након прочитаног Јеванђеља Владика је сабране вернике поучио надахнутом беседом о задобијању и чувању благодати Божије. Циљ нашег окупљања је да се молимо Богу, да тражимо од Бога спасење и избављење од свих наших невоља и да будемо бољи људи узрастајући у благодатним даровима које нам Бог даје. Када човек живи у благодати Божијој он живи Христом, испуњен је Христом. Апостол Павле нас опомиње да се обукавши у Христа трудимо да ту одећу не прљамо. Мали Данило је примио благодат Божију, духовно се родио, постао је богат јер је примио Свету Тајну крштења кроз коју ће моћи и остале тајне у Цркви да прима. У благодати Божијој се или напредује или назадује, у зависности од тога како живимо. Само се животом у Христу задобијају благодатни дарови. Када се угаси вера у Бога онда се све гаси у човековом животу, стога смо дужни да своју веру сведочимо делима. Од садашњег и савког будућег тренутка зависи нам живот. Зато стражимо, искупљујмо време и не дозволимо да нас зло савлада.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након свете Литургије уследио је опход око храма и чин резања славског колача после чега је приређена трпеза љубави од стране домаћина славе господина Бобана Пољаковића из Страгара и монахиње Февроније, настојатељице манастира Петковице.

Урош Костић, ђакон