Преподобни Марко Аретуски, епископ Аретусијски у Сиријн. O његовом страдању извештавају св. Григорије Богослов и блажени Теодорит. Према тим извештајима Марко је, у време цара Константина, разорио неки храм незнабожачки, и превео многе у веру Христову. Но кад дође цар Јулијан на престо, и ускоро поста одступник од всре Христове, тада сe и неки Аретусијски грађани одрекоше Христа и вратише незнабоштву. И сад они усташе па Марка зато шго им је храм разорио, тражећи да он или храм сазида или да плати неку велику суму новаца. Пошто се старац Марко отказа да учини иједно од тога двога, то би шибан, ругаи и кроз улице вучен. За тим му одрезаше уши танким и јаким концима. па га онда обнажише и медом намазаше, па оставише привезана за дрво на летњој врућини, да би га осе, комарци и стршљенови уједали. Но мученик Христов све претрпе без јаука. Беше сасвим стар a у лицу светао као ангел Божји. Незнабошци све ниже спушташе цену свога храма, тражећи најзад од Марка неку сасвим незнатну суму, коју он могаше лако дати. Но он се одрече да да и једап новчић на ту циљ. Његова трепељивост учини огроман утнсак на грађане, због чега они почеше дивити му се и жалити га, и због чега и спуштаху цену храма свога скоро до ништа, само да би он остао у животу. Најзад га пустише у слободу, и један по један опет сви примише поуку од њега и повратише се у веру Христову. За слично дело пострадао је у то врсме и ђакон Кирил из града Илиопоља под гором Ливаном. Он је био разбио некe идоле у време слободе хришћанства, те под Јулијаном буде за то љуто мучен. Толико беху на њ озлобљени незнабошци, да кад га убише, зубима својим распараше му и отворише утробу. Истога дана кад и св. Кирил пострадаше и многи други. Злобни незнабошци исекоше тела њихова на комаднће, помешаше c јечмом, и дадоше свињама. Но стиже их казна убрзо: свима поиспадаше зуби и на уста ударн несносан смрад.