Беседећи верном народу Митрополит Јован је рекао:

„Данас прослављамо једног светог човека из рода нешег, а то је Патријарх Српски Гаврило. Човек који је био пун вере и који је живео вером и веру претварао у дела. Ни смрт га није уплашила да би се одрекао вере. Када су Турци тражили да прими ислам, није пристао и зато су га Турци обесили у Бурси. Ко се од нас не би уплашио а да је осуђен на смрт. То може само онај ко има вере следујући речи Христове да онај ко изгуби овај живот добиће онај непролазни, вечни живот. Турци су се чудили како он радосно иде на губилиште јер је имао Христа и Цркву у себи и по њима живео. Свети Гаврило је био у блаженству. Зато данашње Јеванђеље говори о блаженствима као науци Христовој. Блаженства су блага, радосна вест о новом животу. Она су лествице којих имамо 9, којима се човек успиње ка Небу. Она обухватају све што је добро и не оскудева ни у чему. Ко нема блаженства и Бога у себи, он је растрзан и у бригама. То нам не сме бити превасходно, јер ако живимо у правди Христовој, јер као што рече цар Давид: „Не видех праведника да гладује ни деце његове да просе“. Онај који само граби биће највећи просјак јер је угађао само себи а не Богу. Блаженство је у ствари Царство Божије а то је царство вечних идеалних вредности због чега се непрестано молимо и тражимо да дође Царство Божије а они који се уподобљавају Христу су синови тог Царства.

Синтезу науке Христове о блаженствима представља Христова Беседа на гори. У њима је изложено целокупно учење о царству Божијем и садржано је цело Јеванђеље. На питање ко може бити блажен, Господ је одговорио о вечном животу у заједници са Богом и шта треба учинити да би смо имали удела у царству Божијем. Врлине које су нам потребне да уђемо у Царство Божије су смиреност, покајање, кротост, праведност, милосрђе, целомудреност, мирољубивост и страдање ради правде и Христа ради, а овај човек је страдао управо Христа ради. На правди Божијој јер јој се сав предао не обраћајући пажњу на своју правду. Ко има правду Божију никада неће погрешити јер њему Христос мерило а Јеванђеље огледало. Ту налази све своје врлине и мане и признаје их.

Задржао бих се на првом блаженству које гласи: „Блажени сиромашни духом јер је њихово Царство Небеско.“ Ко је сиромашан духом? То је онај ко свим својим бићем осећа да људски дух слаб, крајње сиромашан, недовољан, убог да би могао живети сам од себе, већ му увек треба онај који је једини богат духом, а то је сам Бог. Сиромашан духом је онај који свој дух не храни Духом Божијим и живи својим духом. Ко не храни Духом Светим, он ће нестати. Сиромашан духом је исто бити испуњен смиреношћу а то је истина и самосвест човека о властитој грешности. Палестина је брдовита и има мало равница. Зато и каже да стаде на месту равном и отвори своја уста и говораше ове врлине. Да би сишао са горе треба прво да се попне на њу. Када пророк Исаија позива да идемо на Гору Господњу, то значи да позива да идемо за Христом, јер ако смо слаби због греха онда укрепимо клонуле руке и изнемогла колена. Ако будемо на врху, пронаћи ћемо онога који исцељује сваку болест и сваку рану нашу и који узима наше немоћи и носи наше болести. Пожуримо и ми да се попнемо на Гору да би смо са свима светима стали на врх наде и са узвишења видели на она блага на која Бог указује онима што следују њему.

Наш позив, хришћана, крштених људи је да се стално успињемо и подижемо али у смирењу, не у гордости. Пењање у гордости је погубно за човека јер кад тад ће се стрмоглавити. Да се успињемо ка Небу и уперимо своје срце, душу и поглед ака небу одакле нам је све дошло. Са Неба нам је дошао Христос. Родио се и ето ми му идемо у сусрет, у сусрет рођењу Христовом. Рађању мира, љубави, свих светих и тако улазимо у хор анђела и светитеља. Ту је смиреност сушта супротност охолости и гордости. Нема човека без бар клице гордости. Онај ко зна да је сасече у корену, сасећи ће и гордост. Али ко је буде хранио, постаће саможив и искључив, пун презрења. Сетимо се да се Бог гордима противи а смиренима даје благодат. Другим речима даје се Христос. Бог је толико милостив да треба да знамо да се у благодати или напредује или назадује. Свети Оци кажу да где цвета смирење, тамо је врело мудрости. Боље научити само молитву Оче наш и живети по њој него сакупљати разна знања ради гордости. Где смирење ту је врело мудрости и слава Божија, а где је гордост ту је мајка и дојиља свакога греха. Гордост је почетак сваког греха. Такви су трагична бића несвесни своје зависности од себе и свог богатства. Када је Господ говорио о гордима рекао је да је тешко онима који мисле да су мудри и сами себе разумни, довољни и собом задовољни. Само је Бог довољан себи. Богу се прилази вером и кроз смирење.

Зато нека нам Господ помогне да имамо веру и да знамо да сами не можемо ништа учинити за себе а ни за друге. Нека нам пример вере Светог Гаврила буде испред нас и тада ћемо се лакше снаћи са свим приликама и неприликама које ће нас у животу снаћи. Треба да имамо веру и да знамо да нас Бог неће оставити али зато и ми не смемо да оставимо Бога. Тада ћемо бити најбеднији и најсиромашнији људи јер ћемо изгубити и овај и онај живот. Док нас се не тиче нико други, нећемо се ни ми Бога тицати, јер ми преко другога долазимо до Бога. Зато погледајмо са ким се човек дружи: хоће ли грешник са праведницима? Неће. Или лопов са поштенима?

Зато будимо са Христом да би и Христос био са нама! Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након одслужене Литургије, Митрополит Јован је присутнима поделио свој Архијерејски благослов и иконице.

протођакон Мирослав Василијевић