Дана, 18. августа 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован заједно са свештенством служио је опело у јагодинској цркви Светих апостола Петра и Павла, протиници Дивни Станковић, супрузи некадашњег Архијерејског намесника беличког протојереја - ставрофора Радослава Станковића.

У четвртак, 18. августа 2022. године, када наша црква прославља Светог мученика Евсигнија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску литургију у Старој цркви у Крагујевцу.

Епископу су саслуживали: протојереј Александар Борота, јереј Ненад Милојевић и протођакон Иван Гашић.

“Пост је лекар наше душе”, Преподобни Симеон Нови Богослов

У среду, 17. августа 2022. године, када Црква Божја молитвено прославља Светих седам мученика у Ефесу, као и Светог свештеномученика Козме равноапостолног, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Архијерејску Литургију у храму Светог Јоаникија Девичког у Бресници.

Епископу су саслуживали: протојереј Саша Антонијевић старешина храма, јереј Милош Ђурић и протођакон Иван Гашић.

У уторак, 16. августа 2022. године, поводом 101. годишњице од упокојења Краља Петра I Карађорђевића Ослободитеља, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију и парастос Краљу Петру у његовој задужбини Цркви Светог великомученика Георгија на Опленцу.

Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј – ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј – ставрофор Ђорђе Радишић, јеромонах Серафим, игуман манастира Тресије, протојереји Ненад Савић, Милан Савић, Остоја Пешић, Дејан Динић, протонамесници Слободан Радивојевић, Марко Стевановић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.

У понедељак, 10. недеље по Духовима, 15. августа, 2022. године, када се молитвено сећамо успомене на пренос моштију Светог aрхиђакона и првомученика Стефана, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Никоље Рудничко поводом славе манастирске капеле.

На празник Светог мученика Евдокима и Свете мученици Јулите, 13. августа 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Архијерејску Литургију у селу Ратари надомак Смедеревске Паланке.

Епископу су саслуживали: високопреподобни архимандрит Петар Драгојловић, архијерејски намесник јасенички протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, протопрезвитер Дејан Бркић, протонамесник Дарко Ђурђевић (гост из Ваљевске епархије), протођакон Иван Гашић и ђакон Бојан Миленовић.

У недељу 14. августа 2022. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Архијерејску Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу поводом Славе капеле Часног Крста, која се слави првог дана Госпојинског поста.

Епископу су саслуживали: ректор крагујевачке богословије Светог Јована Затоуста протојереј - ставрофор др Зоран Крстић, пензионисани протојереј - ставрофор Живота Марковић, Архијерејски намесник лепенички протојереј Срећко Зечевић, професор у крагујевачкој богословији јереј Владан Костадиновић, управник Информативне службе Епархије шумадијске јереј Дејан Марковић и презвитер Старе Цркве Стефан Дамјановић, те протођакони Иван Гашић и Мирослав Василијевић.

Поводом велике трагедије која се данас, 12. августа 2022. године, догодила на Цетињу, а у којој је живот изгубило једанаест особа, међу којима има и деце, породицама настрадалих, Премијеру и Влади Црне Горе, али и свим становницима Цетиња и грађанима Црне Горе, изражавамо најискреније саучешће.

У новом броју часописа „Каленић“ читаоцима је представљено неколико текстова који завређују пажњу како са богословске, тако и са литерарне стране. Превод мср Небојше Стевановића текста митрополита Антонија (Блума) на тему празника Преображења представља драгоцен прилог будући да стил не прати устаљене егзегетске матрице, већ поруку празника повезује са храмовном архитектуром као местом где се образује Црква.

„Има снова којих се само у сну сећам“, писао је песник на језеру. Управо се овим стихом може илустровати приповест протојереја Николе Миловића под насловом „Није нам дато да ставимо тачку“. Да ли из страдања произилази најлепша уметност – не можемо поуздано рећи. Но, кроз речи оца Николе видимо да је патња допринела да се живот сагледа у свом једином исправном облику – као дар ослобођен од верига телесних ципела. Сентимент се брише пред доживљајем живота, од којег се човек може или претворити у стуб соли или закорачити “вечност у којој јуче, данас и сутра не играју никакву улогу и немају моћ нада мном”, како приповеда отац Никола Миловић.