Његово Високопреосвештенство митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Романа у селу Мајур код Јагодине 29. августа 2024. године.

Високопреосвећеном митрополиту саслуживали су: архимандрит Евтимије, игуман манастира Јошаница, протосинђел Пајсије Илић, игуман манастира Светог Пајсија Светогорца, архијерејски намесник белички, протејереј Александар Гајић, јереј Срђан Дангузовић, протођакон Иван Гашић и ђакон Далибор Нићифоровић.

На Велику Госпојину у манастиру Пиносава, одржана је традиционална Великогоспојинска академија код Карађорђевог храста.

Академија је почела у 19 часова а свечаности је присуствовао велики број људи из Кусатка, Смедеревске Паланке, Младеновца, Велике Плане, Краљева и Београда.

140 година постојања храма Успења Пресвете Богордице

– ВЕЛИКО ГОСПОЈИНСКО ВЕЧЕ –

Ми прослављамо Ону која је најславнија од свих људских бића створених у свим световима. Нема тог бића људског којe се појавило на овој плавој планети, коме је толико узвишених славопоја, песмопоја и похвала написано и отпојано, као у славу Оне, која је сместила несместивог у утробу своју, Оне, која је измирила Творца и творевину Његову, Оне која је на свет донела Сина Јединородног, Бога живог, Марија Богородица Приснодјева.

ЧАСОПИС КАЛЕНИЋ 4/2024

Саборни храм у Крагујевцу је 28. августа 2024. године прославио своју храмовну славу Успења Пресвете Богородице. То је празник, у којем Православна црква празнује крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт, коју назива „Успењем“, речју која има значење: сна, блаженства, уснућа, спокојства. Суштина и смисао смрти Мајке Божије најбоље је изражена на икони Успења Пресвете Богородице. На тој икони Мајка Божија лежи на самртном одру. Око Ње су апостоли, а Господ Исус Христос изнад Ње, држи на рукама своју мајку, живу и заувек сједињену у вечности са Богом. Ми на тој икони видимо смрт, али не као растанак, већ као сједињење; не као жалост, већ радост и у крајњем исходу – не смрт, већ живот.

Денковачка света обитељ прославила је своју славу Успење Пресвете Богородице.

Празничном службом началствовао је високопреподобни протосинђел Пајсије настојатељ манастира Светог Пајсија у Шуљковцу. Оцу Пајсију су саслуживали јеромонах Нектарије настојатељ манастира Саринац, протојереј Живомир Газдић, протонамесник Слободан Савковић и јерођакон Спиридон сабрат манастира Денковац.

У среду 28. августа 2024. године, парохијани младеновачког храма Успења Пресвете Богородице, молитвено су, као и у претходних 114 година, прославили храмовну славу.

Велико мноштво Младеновчана је од раног јутра испунило храм и порту. Евхаристијским сабрањем верног народа Божијег началствовао је Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, уз саслужењe умировљеног пароха младеновачког протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића, старешине Светоуспенског храма протојереја-ставрофора Слободана Кеџића, затим протојереја Ратка Аврамовића и пароха трећег међулушког јереја Небојше Поповића, те ђакона Саше Костадиновића.

У уторак, 27. августа 2024. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову.

Митрополиту је саслуживало братство храма.

Данас када мајка црква шумадијске епархије слави своју славу- Успење Пресвете Богородице народ питомог шумадијског села Саранова изабрао је да исти празник буде потпора и заштита њима и њиховом селу и то само две године по изградњи Саборне цркве у Крагујевцу, а сада већ давне 1886. године. Знао је овај народ да све своје бриге и надања може поверити на молитвено старање Мајци Божијој, јер ко може умолити боље Сина до мајка. Зато се у овом месту ништа мање торжествено није прославило Успење Пресвете Богородице, него било где, где су подигнуте цркве у част њеног Успенија. За села која нам полако одумиру, славе цркве су не само сусрети са људи са Богом, већ и сусрети људи међусобно. Од силних послова и радова на ономе што им је Бог дао овај празник је био идеална да испуне оно што се молимо на сваком богослужењу, а то је да сами себе и једни друге Христу Богу предамо.