По окончању бденија, Митрополит се обратио беседом: „Браћо и сестре, ми када прослављамо васкрсење Христово, у исто време прослављамо и сведоке његовог васкрсења. Тако смо прошле недеље прослављали Светог апостола Тому, који је тражио да види ране на телу Христовом и стави руку у ребра његова, неће веровати. Остаје питање: зашто је апостол Тома тако рекао? Зар он заиста није веровао у Васкрсење Христово? Јесте, веровао је. Али он је, како кажу свети оци, видео збуњеност осталих апостола који су били уплашени, преплашени — због страха од Јудејаца — па је и он помислио: зашто они не верују?Али када се и он уверио, шта је одговорио? Рекао је: „Господ мој и Бог мој.” То је оно што ми треба да разумемо, браћо и сестре: сваки од нас је Тома. Један Тома верује, други Тома не верује.Али када се и онај који није веровао увери, онда је његова вера заиста огромна, јака. Та његова вера се онда шири. И зато се и каже да је Томино неверовање утврдило у вери милионе и милионе, да не кажемо милијарде људи.

Ова недеља је такође посвећена сведоцима Васкрсења — женама мироносицама, које су, како се каже у Писму, „све до једне биле Марије или су имале име Марија“. Те жене су заиста биле верне и одане. Може се чак рећи да су биле верније и одлучније од самих апостола. Знамо да су се апостоли разбежали када је Христос био разапет, осим Томе, а оне су Му верно остале до краја.И баш зато што су Му остале верне до краја свог живота, управо су оне добиле част да буду прве које ће објавити Васкрсење. Дакле, из овога можемо да се поучимо, драги моји, да је на првом месту потребно да будемо верни Господу. А онај који је веран Господу, тај ће бити веран и имаће поверења и у своје родитеље, и у своју браћу, и у своје сестре.Такав човек ће имати поверења у сваког човека. А када имамо поверење у Бога и у ближњега, нећемо о другоме говорити ружне речи. Нећемо — јер знамо да он верује у Бога, и знамо да његова вера треба да утврди и нас саме у вери.Када имамо поверење у Бога, и када имамо поверење у другога, онда се нећемо служити неистином, нећемо се служити лажима, него ћемо се држати истине. Нећемо се, простите што ћу рећи, бавити оговарањем, нити се водити оним што се прича по улици. А знамо шта је улица и каква је улица.Они који се управо тиме служе — да би себе утврдили у неистини — обично говоре: „Ми владaмо чињеницама.“ Али, која је то чињеница? Да ли је чињеница оно што каже народ: „рекла–казала“, или је чињеница оно што каже вера — вера која говори: „Веруј, а не сумњај.”Сумња је, браћо и сестре, духовна болест. Чим човек почне да сумња, значи да у њему нема вере. У том човеку нема љубави. А из сумње се рађају многа зла која нису ни добра ни спасоносна.Ми немамо у шта да сумњамо, поготову када је у питању Васкрсење Христово. Ништа у Светом Писму није тако јасно описано и доказано као Христово Васкрсење. Зато и апостоли кажу, и записано је у Јеванђељу: „Што очи наше видеше, што руке наше опипаше, то вам сведочимо.”Дакле, браћо и сестре, да се угледамо на све те жене мироносице. Да будемо верни. А тамо где је верност, тамо нема сумње. Тамо где је верност, тамо нема подозрења. Тамо где је верност, тамо је љубав. А та љубав покрива и оне недостатке које сви ми имамо — сваки на свој начин.Љубав, као што каже апостол, покрива мноштво грехова. А онај који има љубав, тај никада неће лоше ни да каже ни да помисли о другоме. Његова љубав грли, љубав привлачи, љубав окупља.А нас је Господ загрлио Својим страдањем, Својим васкрсењем. Он нас је загрлио Својом крсном љубављу.

Нека нам Господ помогне и све свете жене мироносице, да се и ми, браћо и сестре, стално уверавамо да је Бог наш — Бог живи. Да и ми, као и оне жене које Га нису напустиле ни када је висио на Крсту, него су ишле да помажу Његово тело, ишле на гроб да Га миришу и опоје, јер су веровале у оно што им је Господ рекао — да ће Он васкрснути и победити и грех, и ђавола, и смрт.Бог вас благословио и срећна слава овоме светоме храму!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Затим је уследило послужење за све присутне уприличено од стране чланица Кола српских сестара, као и старешине храма Светих жена Мироносица протонамесника Рашка Стјепановића и његовог дома.

Ђакон Лазар Марјановић