У светлој недељи Христовог Васкрсења манастир Благовештење на обронцима планине Рудник прославио је храмовну славу празник Благовести. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију и пререзао славски колач. Честити и побожни народ Рудничког краја заједно са пријатељима манастира из свих крајева Шумадије, дошао је да се помоли Пресветој Богородици заштитници овога манастира.

У својој архипастирској беседи Преосвећени владика Јован позвао је верни народ и сестринство ове свете обитељи да својим животом благовесте највећу радост овога света, радост Васкрсења Христовог.

На навечерје празника Благовести 6. априла 2010. године, Његово Преосвештенство Епископ Г. Јован, служио је празничко бденије уз саслуживање свештенства и свештеномонаха у манастиру Дивостин.

Бденије је служено у нарочитој радости Светле седмице Васкрсења Христовог јер се ове године празник Благовести прославља након празника Васкрсења Господњег.

Истинску радост васкрсења Господа и Спаса нашега Исуса Христа у срцима верног народа у Аранђеловцу, употпунио је Епископ шумадијски Г-дин Јован својом редовном, канонском посетом храму Светог архангела Гаврила у овом граду на Васкршњи уторак, 06. априла текуће године. Тога дана, Епископ Јован служио је у поменутом храму Свету архијерејску Литургију уз саслужење архијерејског намесника орашачког, протојереја-ставрофора Миће Ћирковића, протојереја-ставрофора Стокана Ћирковића, протојереја Ранка Ђураша и јереја Бранислава Бороте, Милована Ранковића и Александра Миловановића. У току Св. Литургије, јереј Бранислав Борота прочитао је васкршњу посланицу Његовог Преосвештенства, Епископа шумадијског Јована упућену свештенству, монаштву и верном народу шумадијске Епархије.

Христос је Васкрсао и живот вечни даровао!

Христос је Васкрсао и све радошћу испунио!

Светлост Васкрсења Христовог обасјала је, као можда никада раније, Аранђеловац, околна села и све вернике. Дародавац живота и Источник радости- Васкрсли Господ Исус Христос сабрао је ове 2010. године Господње небројано мноштво деце и народа у све три градске, као и у сеоске цркве. Не само да су храмови били тесни да приме све који су хтели да присуствују чудесној и сверадосној Васкршњој Литургији, већ су и саме порте биле потпуно испуњене народом божијим.

У храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову, 05. априла 2010. године, на Васкршњи понедељак, служио је Свету архијерејску литургију Његово Преосвештенство Г. Господин ЈОВАН, епископ шумадијски.

На други дан Васкрса имали смо посебно задовољство и част да дочекамо у нашем светом храму Његово Преосвештенство, епископа шумадијског Господина Јована и заједно са њим прославимо највећи хришћански празник Васкрсења Христовог.

Епископ шумадијски Г. Јован служио је 4. априла 2010. године Пасхално вечерње у Саборном храму у Крагујевцу. Преосвећеном владици Јовану саслуживали су свештеници крагујевачких намесништава. Том приликом прочитано је Јеванђеље на различитим језицима. Осим савременог српског Јеванђеље је читано на грчком, латинском, енглеском и француском.

Васкрсење Христово је победа над смрћу, победа над грехом, победа над ђаволом, то је пролеће за душу људску. Једна васкршња песма дивно каже: „Данас Христос као сунце засја из гроба, данас грану пролеће у душама нашим“. Васкрсење је празник радости, наде, и живота.

У 21. час вршено је јутрење Велике Суботе, и тада се савршава чин сахране Христове. Ради тога, Преосвећени Владика са свештенством Саборног храма, умилним појањем и читањем, пред гробом Господњим, на средини храма, уз кађење и уз држање упаљених свећа, произнео је непорочне стихире, којима претходе стихови из 118. Псалма, подељених на три статије, у једној од статија се каже: «Животе, како умиреш; како и у гробу обитаваш, царство смрти разрушаваш и умрле подижеш из Ада.»

ЈОВАН

ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ НАРОДУ ОВЕ ЕПАРХИЈЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:

Х Р И С Т О С      В А С К Р С Е!

На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт - богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату - богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата - богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа - шестим часом, а скидање тела Христовог са крста - вечерњом (на вечерњу износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном). Часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, шести, девети и зову се царски часови - јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви, а после њих је бивало многољетије царевима.