На дан када се прославља Пренос моштију Светог Николаја мириликијског чудотворца, 22. маја 2024. године, у манастиру Никоље, свечано је прослављена храмовна слава.

Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, уз саслужење протојереја – ставрофора Слободана Богојевића, протојереја Ненада Савића, протојереја Дејан Динић, протонамесника Бранимира Товиловића, протонамесника Александра Петровића и ђакона Стевана Илића.

На празник Преноса моштију Светог оца Николаја, у среду треће недеље по Пасхи 22. маја 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драча, поводом манастирске славе.

Првојерарху шуамадијске Епархије саслуживало је свештеномонаштво и свештенство епархије, протосинђел Пајсије настојатељ манастира преподобног Пајсија Светогорацa, умировљени старешина саборног Светоуспенског храма у Крагујевцу протојереј-ставрофор Зарија Божовић, протосинђел Неофит служашчи манастира Драче, протојереј Срђан П. Тешић парох шумарички и протођакон Иван Гашић епархијски ђакон, а уз прислуживање чтеца др Марка Петровића.

Дана 22. маја 2024. лета Господњег, на дан када се прославња пренос моштију Светог оца Николаја, управа и запослени у предузећу „Књаз Милош“ из Аранђеловца су прославили своје крсно име.

У храм Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу, управа и запослени су донели свој славски колач и славско жито. Славски колач је пререзао протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, а протојереј Слободан Раковић се након молитве окупљенима обратио и честитао њихово крсно име.

У уторак, 21. маја 2024. године, када Црква прославља Светог апостола Јована Богослова и Светог свештеномученика Недељка Раковачког, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован служио је Свету Литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона, у крагујевачком насељу Станово.

Епископу је саслуживало братство овог храма.

Саопштење за јавност са редовног заседања одржаног у Храму Светог Саве у Београду од 14. до 18. маја 2024. године

У понедељак недеље треће недеље по Пасхи, када наша света Црква прославља Спомен јављања Часнога Крста у Јерусалиму, Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Преосвећеном је саслуживало свештенство храма: протонамесник Бранислав Матић, јереј Иван Антонијевић и ђакон Александар Ђорђевић.

У суботу 18. маја 2024. године, поводом храмовне славе, у цркви посвећеној Светим женама Мироносицама на Варошком гробљу у Крагујевцу служено је празнично бденије, а у недељу 19. маја 2024. године и Света Литургија.

Уз активно учешће верног народа, бденије је служио умировљени старешина Саборне цркве у Крагујевцу, протојереј-ставрофор Зарије Божовић, уз саслуживање протођакона Небојше Јаковљевића.

У другу недељу по Васкрсењу Христовом када се молитвено сећамо Жена Мироносица, 19. маја, 2024. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму који је посвећен Женама Мироносицама у селу Винчи надомак Тополе.

Епископу су саслуживали архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј Остоја Пешић, протонамесник Слободан Радивојевић, јереј Немања Радојичић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић приредио је 16. маја 2024. године у Белом Двору у Београду свечани ручак за Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија и архијереје Српске Православне Цркве, учеснике редовног заседања Светог Сабора.

Суочени са потпуним безакоњем које aктуелна власт у Приштини спроводи према Српској Православној Цркви и српском православном народу, овога пута ограничавајући слободу кретања самом поглавару Српске Православне Цркве, Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Господину Порфирију и српским архијерејима, онемогућавајући им на потпуно противправан начин, заправо насиљем, да служењем Божанствене службе отпочну редовно годишње заседање Светог Архијерејског Сабора у манастиру Пећка Патријаршија, где то чине од прве половине 14. столећа и доба Светог патријарха Јоаникија Другог, Свети Архијерејски Сабор пред целим цивилизованим светом, а посебно пред хришћанима, сведочи да српски народ и његова Српска Православна Црква на Косову и Метохији живе у потпуној правној, што значи егзистенцијалној, несугурности.