EPP Group Delegation (European Parliament) to H.H.
The Ecumenical Patriarch Bartholomew I of Constantinople
Constantinople 09.12.2010.

Dear Brothers and Sisters[1],

It gives me great pleasure and undeserved honour to be here with you today, at the place of such historical and spiritual significance, with regards to the issue that most profoundly permeates our lives and our future. The European values and the process of globalization are those inexhaustible subjects which people of different aspirations and views from various parts of Europe could, as is normal and expected, deal with the way they want. What follows and what I would like to bring your attention and love to is a most common opinion on globalization given by a man living in Eastern Europe, coming from a country in transition, from Serbia, and then a reflection on these from me as an orthodox priest.

Impact of the Economical Crisis on the Social Structure of the European Society[1]

Your Eminence, Venerable Brothers priests, my dear brothers and sisters in Christ, ladies and gentlemen,

It is my pleasure, honor and responsibility to be with you today and on behalf of the Orthodox Church in Serbia participate in the seminar; I hope my humble contribution will help make our joint work fruitful.

It is difficult to touch everything one might say in only ten minutes, all the thoughts and all the feelings, on this ongoing discussion and the problem that have broken into the lives of us all. The presentation I am going to give is split into a few short units, which represent an attempt to analyze and present the social situation in Europe and Serbia and is followed by various possibilities of interpretation and, finally, what could be the specific contribution of the Church's eventual exit from the current crisis.

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

The author in this paper considers, compares and analyzes the religious tolerance of the Equal to the Apostles Emperor Constantine, expressed in the Edict of Milan along with the current understanding of religious tolerance. A sketch of reasons for emergence of modern religious tolerance is exposed, and its relationship and dependence on political aspects of religion, both in ancient and medieval societies, as well as today. The author also discusses specific contemporary relationship to the truth which gives rise to the transformation of religious tolerance into religious freedom of an individual that is characteristic for modern society but not that of Constantine. In conclusion, the author believes that the beginning of the road that leading to today's social achievements in the field of religious freedom, is the Edict of Milan of the year 313.

Беседа Његовог преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована на Литургији у храму Вазнесења Господњег у Рудовцима 8. фебруара 2015. године, у Недељу о блудном сину поводом прослављања двестогодишњице подизања Другог српског устанка

На здравље и на спасење молитве које данас принесосмо Богу и нека је благословено наше Литургијско сабрање. А када се сабирамо на Литургији, сабирамо се за Царство небеско. И тако су наше цркве символ неба, символ Царства небеског. Сабирање на Литургији треба да разликујемо од састајања поводом других послова и поводом других питања. Када се сакупљамо овде, наше сабрање треба да буде разговор са Богом, наше предавање Богу, али и наше слушање Бога. Да слушамо оно шта нам Божанствена Литургија даје. А она нам даје предукус Царства небеског. Свака је Литургија Царство небеско, она спушта небо на земљу, а земљу уздиже на небо. Свака је Литургија и наша провера, провера наше савести, нашег духовног стања, нашег односа са Богом и нашег односа једних према другима. Литургија је наша радост и Господ се радује када смо сабрани на Литургији.

По благослову Преосвећеног Епископа шумадијског Г. Јована у понедељак 16. фебруара 2015. године у парохијској сали Буковичке цркве у Аранђеловцу одржана је промоција треће књиге “Црвена куга”, аутора Г. Антонија Ђурића.

О трилогији “Црвена куга”, али и о животу и делу познатог писца говорили су: драмски писац Г. Владимир Ђорђевић, који је прочитао предговор књиге протојереја- ставрофора Велибора Џомића, затим историчар уметности Г. Срђан Срећковић, публицисти Г. Милун Јефтић, Г. Миша Матић и Г. Предраг Вујковић, драмски писац Г. Рајко Ђурђевић и Г-ђа Цисана Мурусидзе, режисер драме “Солунци Говоре” која је драматизована по истоименитој књизи Г. Антонија.

Празник Сретење Господње и дан државности Републике Србије је и ове 2015. године Господње свечано прослављен у историјском Орашцу, одакле је пре више од два века почело востајање српског народа и стварање српске државности.

Прослава великог празника Цркве Христове отпочела је Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслуживање Архијерејских намесника: орашачког протојереја- ставрофора Миће Ћирковића, тополског протојереја- ставрофора Миладина Михаиловића, јасеничког протојереја- ставрофора Велибора Ранђића, младеновачког протојереја Жељка Ивковића и ђакона Ивана Гашића и Немање Искића.

У недељу, 15. фебруара 2015. године, после Свете Литургије на празник Сретења Господњег, у свечаној сали парохијског дома у Лазаревцу, школа иконописа при храму Светог великомученика Димитрија прославила је своју прву годину рада и постојања.

Пошто су са изучавањем тајни и вештине иконопоиса почели баш пред празник Сретење, полазници школе су за своју славу изабрали управо овај празник. Славски колач је са ученицима иконописа и њиховим предавачем Александром Павлићем, преломио свештеник Влада Димитријевић. Честитавши свечарима славу и прву годину постојања, пожелео им је дуго трајање и истрајност у усавршавању свога дара.

Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца нећете ући у Царство небеско" (Мт.18.3.)

У среду 11. фебруара када света црква слави пренос моштију Светог Игњатија Богоносца Његово Преосвештенство епископ шумадијски господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог кнеза Лазара у Белошевцу.

Владика Јован – Наука Христова је у Јеванђељу

У четвртак 12. фебруара 2015. године, када наша Света Црква прославља празник Света Три Јерарха, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у Тополи, у задужбинској цркви која је посвећена истоименом празнику. Епископу су саслуживали протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, Архијерејски намесник опленачки, протојереј – ставрофор Мића Ћирковић, Архијерејски намесник орашачки, протођакон Иван Гашић и ђакон Урош Костић.

Проповед Његовог преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована
на Литургији у храму Светог Григорија Богослова у Грошници, 7. феб. 2015. г.,
на дан празновања и прослављања Светог Григорија Богослова

Данас прослављамо Светог Григорија Богослова, великог угодника Божијег, великоумника Божијег, великог мужа Цркве Божије. У Цркви православној, поред апостола и јеванђелисте Јована Богослова, само два човека су понела велико звање богослова, а то су Свети Григорије и Свети Симеон Нови Богослов. Важно је да одмах потражимо одговор на питање шта именованом доноси атрибут богослов, теолог?