У недељу, 22. фебруара 2015. године, када наша Света Црква прославља светог мученика Никифора, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Вреоцима. Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, Архијерејски намесник Рачански и Опленачки и свештеници Колубарско-посавског намесништва.

У суботу, 21. фебруара 2015. године, на дан када наша Света Црква прославља Светог Великомученика Теодора Стратилата и Светог Саву Другог Архиепископа српског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Смедеревској Паланци. Епископу су саслуживали свештенослужитељи: протојереј – ставрофор Велибор Ранђић, јереј Драган Икић, јереј Срђан Ковачевић, јереј Дејан Василијевић, јереј Далибор Новаковић, јереј Марко Аћимовић, протођакон Иван Гашић и ђакон Слободан Савић. Литургијско појање увеличао је хор Светог Симеона Богопримца из Паланке.

У среду, прве недеље часног поста, Преосвећени Владика Јован служио је велико повечерје у оквиру кога је читао Велики канон Светог Андреја Критског.

23. (10.) фебруара 2015. године, првог дана Великог поста у Основноj школи “Светолик Ранковић” у Аранђеловцу oдржана је свечаност “Посна трпеза”.

“Посна трпеза” је едукативна школска радионица у којој су предшколци и ученици са својим родитељима, васпитачицама и учитељицама припремали посну храну да би научили шта је пост и која је храна посна. Присутнима се обратио и захвалио директор школе Горан Мићић, а пре почетка припреме хране сви су присуствовали заједничкој молитви са јерејем Милошем Мијатовићем и вероучитељима Златком Вујановићем и ђаконом Немањом Искићем. Након заједничке молитве кратко предавање о значају и суштини поста је одржао вероучитељ Златко Вујановић.

У Сиропусни понедељак Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму светог Саве на Аеродрому.

Преосвећеном владици су саслуживали протојереј-ставрофор Милан Борота, јереј Немања Антонијевић, ђакони Небојша Поповић и Милош Ђурић.

У уторак, 17. фебруара 2015. године, када наша Света Црква прославља св. Исидора Пелусиота, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму св. влкмч. Димитрија у Лазаревцу. Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор др. Зоран Крстић, професор на Богословском факултету у Београду и ректор Богословије у Крагујевцу, протојереј-ставрофор, Видо Милић, Архијерејски намесник бељанички, протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, Архијерејски намесник колубарско-посавски, протојереј-ставрофор Марко Митић, старешина храма св. влкмч. Димитрија у Лазаревцу, протођакон Иван Гашић и ђакони: Дарко Павловић, Филип Јовановић и Никола Урошевић.

Abstract: In the basics of social teaching in the Roman-catholic Church, solidarity is one of the four elementary principles of learning. Besides its secular origin, perception solidarity gets a theological meaning in the form of social virtue through many social documents of the Roman-catholic Church. Such understanding becomes a novum in theology and is preserved as a sign of the time of its own kind, and therefore replaces or suppresses traditional and evangelical perceptions by which the active love towards the neighbor has been expressed. Is this also acceptable for the Orthodox theology? The author of this article replies positively to this question with a regard that solidarity should be the value of a new Christian ethos that would correspond with democratically organized society and its qualities.

Abstract: Upon contemporary social researches the author considers the very concept of traditional believer along with a possibility of classification within this vast group of the Church members. In what follows, the relation between traditional believers and the believers in more narrow sense is being analysed from pastoral prospect. Is it complementary and hence can we talk about faith and culture, or they are only magnitudes that exclude each other and thus make tensions and serious problem in pastoral work and Church life, making in that way the results of empirical research of religionness relative? The problem is detected when the believers turn themselves towards the past, while the believers in more narrow sense do so towards the future, it is to say towards the Kingdom of God, employing the pastoral work to reorient the first group.

Nell’anno 1931 (mille novecento trentuno), nel Regno della Jugoslavia di quel periodo, è stato emanato lo Statuto della chiesa. Con le relative modifiche tale Statuto è ancora oggi in vigore. E’ stato emanato con il desiderio che fossero risolti i problemi organizzativi causati dall’unione delle parti della Chiesa Ortodossa Serba dopo la Prima Guerra mondiale e che venissero stabilite le relazioni con il nuovo stato, dapprima, lo Stato dei Serbi, Croati e Sloveni, e poi, il Regno della Jugoslavia. Il suddetto documento è interessante per noi e rappresenta l’oggetto dei nostri studi per due motivi: il primo motivo è la sua sola emanazione, perchè tale documento non è in possesso del vecchio patriarcato dell` Est, ma la sua esistenza fa la caratteristica delle nuove chiese ortodosse autocefali del XIX (diciannovesimo) e XX (ventesimo) secolo e ognuno di essi rappresenta un particolare tentativo di codificare la tradizione Canonica della Chiesa ortodossa.