Свети Григорије Двојеслов (око 540 – 604) је био римски папа од 3. септембра 590. до своје смрти 12. марта 604. Био је дијалогичар, па је због тога добио име Двојеслов. На западу је познат као Папа Гргур I или Гргур Велики.

Био је син сенатора Гордијана, а и он је потом био сенатор и начелник града Рима. Али чим му се отац упокојио, он се предао духовном животу. Од свог великог богатства сазидао је шест манастира у Сицилији и седми у Риму у част апостола Андреје, у коме се и он постриже. Силвија, мајка његова, такође се замонашила у једном женском манастиру. По смрти папе Пелагија Григорије је изабран за папу. Хришћани верују да он није хтео да прихвати то, али да га је Господ проказао онима који су га тражили на тај начин што се појавио стуб огњени од земље до неба на оном месту где се Григорије крио. Био је необично милосрдан. Сав свој доходак употребљавао је на прављење склоништа беднима и на гостопримство. Често је призивао бедне људе и служио им око трпезе. Бавио се и писањем корисних књига. Двојеслов, или Сабеседник, назива се јер је написао књигу под тим именом, у којој је изнео врлине и чуда италијских светитеља. Саставио је и свету Литургију Пређеосвећених Дарова, која се служи средом и петком за време Часнога поста. Хришћани верују да је његов архиђакон Петар виђао је голуба да лети изнад његове главе кад је седео и писао. Преминуо је 604. године.

Српска православна црква слави га као светог Григорија Двојеслова 12. марта по црквеном, а 25. марта по грегоријанском календару.