Беседа Његовог преосвештенства Господина Јована,
епископа шумадијског, на Материце 2011. године
у Старој крагујевачкој цркви

У име Оца, Сина и Светога Духа,

Црква Христова, браћо и сестре, још од празника Ваведења својим богослужењима, својим молитвама, својим песмама, почиње да припрема вернике да што достојније дочекају Рођење Христово, празник Божић. Нарочито то Црква чини кроз ове три припремне недеље пред Божић, а то су Детинци, Материце и Оци. Црква је ову недељу посветила и Светим Праоцима, па ми данас прослављамо Праоце старозаветне: све оне који су живели вером и који су веровали у долазак Месије, долазак Сина Божијег на свет. Прослављајући Свете Праоце, ми славимо хришћане пре хришћанства. И зато је вера Светих Праотаца, можемо слободно рећи, већа него и наша вера. По чему?

(Одломак из божићне приче)

Ближила се поноћ када су стигли пред капију Кастра, готово дављеници, залеђени, слани од морске воде и бели од снега, модрих усана али топла срца.

(... )

Када су стигли пред Кастро и ушли у храм Христов, топлина је загрејала њихове душе мада су били преуморни. Иако се некима од њих спавало, осетили су толику радост што су живи и што су благополучно стигли до краја свог путовања, у храм Господњи, да је сваки дремеж и сваки умор отишао од њих. А козари, нашавши забаву и изговор да седећи пуше, или би се пак мало опружили и украли мало од сна код ватре увијени у своје плаштеве, упалили су били испред храма два мангала, један испред Светог олтара а други са његове северне стране.

У суботу 23. децембра, када наша Света Црква прославља успомену на преподобног Данила Столпника, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Саринцу.

Епископ шумадијски Г. Јован је 25. децембра 2011. у Недељу Праотаца - на Материце служио Свету Архијерејску литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу.

Стара Милошева Црква је први новоподигнути храм након петовековног турског ропства, те се у народу ова црква доживљава и као „мајка црква“ осталим црквама у Србији. Зато се празник Материца у Старој Милошевој Цркви - „мајки цркви“ најсвечаније прославља у Шумадијској епархији Архијерејском литургијом.

У петак 28. по Духовима (на дан св. мученика Мине и осталих пострадалих, св. Јована деспота српског), Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму свете Петке у Виноградима.

У беседи на јеванђељско зачало Преосвећени нам указује да Тајну јединства Оца и Сина и Светога духа. Бог нам се открива кроз Цркву као Тело Своје, онолико колико је потребно за наше спасење.

У периоду од августа 2004. до октобра 2008. године у аранђеловачкој болници постојала је капела посвећена Светом великомученику и исцелитељу Пантелејмону.

Капела је била у једној од просторија болнице, где су пацијенти ове установе, оболела браће и сестре, могли наћи утеху и бодрење у болести. Свакога четвртка у недељи служена је Света Литургија на којој су се болесници причешћивали, а у тежим случајевима болести, уколико су пацијенти непокретни, свештеник би са причешћем одлазио до болничких соба, да нико не остане без Тела и Крви Христа Бога нашег.

У четвртак пред недељу Праотаца 22. децембра Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу.

У храму препуном ђака основних школа који су литугији присуствовали заједно са својим верпучитељима, Владика Јован је беседио о значају литургије. Најпре о почетном возгласу „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа...”, као о возглашавању почетка уласка сабраних у Царство Божије чијим славословљем Црква почиње Свету литургију као нешто сасвим другачије од овосветских уређења, установа и режима. Царство Божије је непомешано јединство и заједница Три Вечне личности Свете Тројице и шире заједништво људи као личности са Светом Тројицом. Црква је као брод који плови ка том Царству сабирајући верне како би их узвела у њега, носећи са собом и све наше невоље и недаће.

“А када ћемо ми да се причестимо?”, гласило је питање најмлађих ђака на једном од часова верске наставе у Првој крагујевачкој гимназији, ученика седмог специјално-математичког одељења или популарно названо VII см. Њега чине најбоља деца у граду које су дошла из различитих школа као осведочени „вуковци“ и уписала се у Гимназију као основци, где ће завршити и осми разред, а онда аутоматски наставити средње школовање у овој школи.

У понедељак, на дан Светог оца Николаја 19. децембра 2011. године, у раним јутарњим сатима, упокојила се у Господу игуманија манастира Драче, мати Пелагија (Бековац).

Тако је после 53 године проведе у овој великој светињи, своју племениту душу испустила ова врла монахиња, причестивши се Телом и Крвљу Христовом, из руку Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована.

Велики број верника, свештенства и монаштва дошао је да се опрости од мати Пелагије, а Свету заупокојену Архијерејску Литургију и опело у Светониколајевском храму у уторак 20. децембра, служио је Владика Јован.

Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, на прибријежију Средоземног мора, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. Још као дете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желио је да ступи у свештенички чин, те га његов стриц, архиепископ, произведе за свештеника града Мира.

Када Николи помреше родитељи, који су били врло богати, он поче од свог наследства помагати сиротињу, делећи милостињу и удавајући сироте девојке. По смрти његовог стрица, епископи и свештеници из Ликијске области, искупе се да изаберу новог архиепископа и договоре се да изаберу највреднијег и најтачнијег у извршавању дужности. Пошто су се уверили да је управо Никола такав, изаберу га за архиепископа мирликијског.

Као архиепископ Никола је поучавао народ у вери, не само у цркви, већ и по домовима, на улици и на сваком месту. Младић је саветовао, обилазио болесне, сужње откупљивао и пуштао на слободу, жалосне је тешио, а грешницима је показивао пут и начине да се поправе.