Са вером и надом у Васкрсење, Епархија шумадијска обавештава јавност да jе 4. августа 2020. године у Господу уснуо протојереј-ставрофор Саво М. Арсенијевић пензионисани парох крагујевачки при Старој цркви и доскорашњи Архијерејски намесник Лепенички и в.д. Левачки.

Опело протојереју-ставрофору Сави М. Арсенијевићу биће служено у храму Васкрсења Господњег на крагујевачком гробљу Бозман у четвртак 6. августа 2020. године са почетком у 10 часова, после Свете Литургије, која почиње у 9 часова.

Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни прота Саво!

Дана 2. августа, када наша Света Црква прославља успомену на Светог Пророка Илију, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је у селу Гараши код Аранђеловца служио Свету Архијерејску Литургију.

Његовом Преосвештенству су саслуживали Архијерејски намесник орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, протојереј-ставрофор Драгомир Кеџић, протојереј Милован Ранковић, протонамесник Стефан Франовић, јерођакони Василије (Старовлах) и Јован (Прокин) и ђакон Александар Бабић.

Свети храм посвећен Светом пророку Илији, који се налази на старом гробљу у Смедеревској Паланци потиче још из доба кнеза Милоша Обеновића, скоро 200 година, и краси ову шумадијску варошцу.

Храм се првобитно налазио на месту данашњег храма Преображења, а када је овај храм сазидан, црква брвнара је премештена на градско гробље, где и данас и ако стара, достојанствено стоји и одолева зубу времена чекајући своју обнову и пуну литургијску употребу.

И ове године, 1. августа 2020. године, прослављена је храмовна слава у болничком храму Светог Деспота Стефана Високог у Смедеревској Паланци.

И ако у отежаним условима ове године, због пандемије вируса COVID- 19, храмовна слава је прослављена свечано.

“Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша небеска,
Јер си богатством духовним обогатио род Српски”

У суботу, 1. августа, када наша Црква молитвено прославља Преподобну Макрину, Светог Деспота Стефана и Преподобну Евгенију (Лазаревић), на радост свештенства и верника космајског намесништва, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован началствовао је Евхаристијским сабрањем у храму посвећеном Светом Деспоту Стефану, у селу Бабе. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, парох неменикућски протојереј Новак Илић, парох сопотски протонамесник Горан Лукић, ђакон Филип Јовановић и јерођакони Јован (Прокин) и Василије (Старовлах).

На празник Светог деспота Стефана Лазаревића, 1. августа 2020. лета Господњег уснуо је у Господу академик Димитрије Стефановић (1929-2020), човек који је целога живота са пуно љубави и жртве служио Цркви и своме народу.

Новопрестављени академик Димитрије Стефановић је рођен у Панчеву 25. новембра 1929. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за германистику (енглески и немачки) 1955, а на Музичкој академији у Београду на Одсеку за музикологију, 1956. У Оксфорду је на Линколн колеџу магистрирао и докторирао. У Музиколошком институту САНУ прошао је кроз све степене научних звања. Директор Института био је од 1979. до 2001. За дописног члана САНУ изабран је 1976, а за редовног 1985. За дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу био је изабран 1986, a за дописног чланa Словенске академије знаности и уметности у Љубљани 1987. Стални је члан сарадник Матице српске у Новом Саду (1987), а секретар је Одељења за сценске уметности и музику од 1991. Члан је Управног одбора Матице српске.

У четвртак, 30. јула 2020. године, када наша Света Црква молитвено прославља Свету великомученицу Марину - Огњену Марију, како је наш народ назива, сећајући се њене пламене вере, у Горњој Сабанти прослављена је храмовна слава.

Како и доликује хришћанима, храмовна слава прослављена је литургијским сабрањем којим је началствовао протојереј-ставрофор Милић Марковић, архијерејски намесник левачки уз саслужење протонамесника Јадрана Димовског и јереја Горана Јовановића, Бориса Милосављевића и Марка Вуксановића.

Марина беше рођена крајем трећег века током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Писидији Антиохијској. Беше једина кћи својих незнанобожачких родитеља.

Када имаше 5 година мајка јој умре, а пошто отац Едесије беше незнанобожачки жрец, заузет да би о њој могао сам бринути, он је предаде под старатељство жени која тајно беше Хришћанка. Далеко од идола жреца Едесија и његове богохулне вере, ова племенита жена васпитаваше Марину у Хришћанској вери и духу. Како је Марина одрастала, тако је напредовала у хришћанском учењу и врлинама. Њена вера у живога Бога беше толико јака да она добровољно одабра тежак пут мучеништва. Једног дана признаде оцу да жели да се покрсти и да као девственица постане невеста Христова. Отац то не могаше прихватити, омрзну је силно због вере њезине и одрече је се као кћери.

У смирај дана светог апостола Акиле и Владимира Кијевског, 27. јула 2020. године, упокојио се у Господу високопреподобни протосинђел Николај, игуман Световазнесенског манастира Саринац у Великим Пчелицама.

Отац Николај, у свету Милан Младеновић, рођен је у Београду 16. јуна 1972. године од благочестивих родитеља Стевана и Десанке. У родном граду завршио је основно образовање, као и гимназију. Затим одлази на Економски факултет, који похађа три године. Као надарен младић се уписује се и на факултет Примењених уметности у Београду, смер; конзерватор-рестауратор зидног сликарства, који завршава у року са завидним успехом.

У недељу, 26. јула 2020. године, храм Светих архангела Михаила и Гаврила у Јагодини је прославио своју славу – Сабор Светог архангела Гаврила. Следујући древну традцицију прослављања и узношења похвала Светим Божијим бестелесним војскама, објављење као на многим страницама Светога Писма, тако и у многим житијима Светих, верни народ јагодиниски се и ове године окупио у великом броју како би са свештенством Старе јагодинске Цркве, на достојан начин, Литургијски обележио дан посвећен овом Светом Божјем Благосвеснику, чије речи: “Радуј се!”, упућене Пресветој Дјеви Богордици, пре више од две хиљаде година, још увек живе у срцу сваког хришћанина, непрестано га подсећајући да је у сржи наше свете вере радост.