Устремљен својом христочежњивом душом ка свему небеском, божанском, бесмртном, Растко се ревносно и упорно отимао и одвајао од свега световног, земаљског, пролазног. Будно пратећи побожна дела свога оца, мајке и стрица Страцимира у подизању задужбина: Студенице, Светог Николе, Топлице, Граца; и читајући побожне књиге и житија светих, млади Растко је суревњиво неговао у себи судбоносну жељу: да и он, по примеру пустињака и испосника, напусти двор свога оца, повуче се у свету тишину, и свега себе посвети Богу. Проводећи своје младићке дане у овој узвишеној и слаткој жељи, Растко је често и много слушао, нарочито од побожних монаха, који су ради милостиње долазили у Рашку и на Немањин двор, како тамо далеко на југу иза Солуна постоји једна планина одвојена од света, која се зове Света Гора, како тамо има много манастира, у којима живе многобројни монаси, који су ради Христа и спасења своје душе оставили свет, одрекли се свега телесног и земаљског, и посветили себе Богу, посту и молитви. Сем тога њему су казивали да тамо има много испосника, који живе по шумама, пећинама и урвинама, муче своје тело на разне начине и проводе тежак и строг живот у сталном посту и молитви, даноноћно служећи Господу Христу, да би осигурали себи живот вечни и блаженство вечно.

Велики жупан српски, самодржац Стефан Немања, бејаше побожан, богобојажљив, убогољубив, храбар, и украшен незлобивошћу, правдом, милошћу и кротошћу. Његова супруга Ана, кћи грчког цара Романа, ничим не изостајаше од свога мужа у благим врлинама. Пошто им се родише многи синови и кћери, тиха и побожна Ана престаде рађати по промислу Божјем, као некада Лија Јаковљева (ср. I Мојс. 30, 9-21). Због тога обоје силно туговаху, и веома жуђаху душом да добију још једно чедо. И пошто се богомудро посаветоваше међу собом, они стадоше на молитву и са сузама завапише ка Господу: “Господе Боже Сведржитељу, Ти си у старини послушао Авраама и Сару и остале праведнике, који су се молили Теби да им даш порода, - услиши данас и нас грешне слуге Твоје, који Ти се моле: дај нам да нам се по вољи милосрђа Твога и по божанском промислу Твом роди мушко чедо, да оно бескрајном силом богољубивог доброверја Твог испуни своје отачаство, коме ми, слуге Твоје, по заповести Твога Божанства и Твојих светих апостола положисмо почетак, надајући се примити Твоју божанствену награду. И ако сатвориш милост слугама Твојим, ми Ти дајемо заједничке завете: од зачећа детињега разлучићемо се природне законите љубави и постеље, н сачуваћемо се, свако за се, у чистоти тела све до краја живота, извршујући светињу у страху Твоме”.

Увод и предговор

Историја личности неизмерно је сложенија и замршенија од историје догађаја. Догађаји су обично резултанта стваралачких сила личности које су скоро увек невидљиве. Човек је видљив, али су невидљиве оне духовне силе које делају из њега и њиме. Зато је несравњено теже писати историју човека, ма ког човека, него историју догађаја. Многи историчари пишу историју слажући догађај на догађај, као циглу на циглу. И добија се грађевина мртва и пуста, у којој се не виде оне духовне силе које кроз грађевинаре историје стварају историју. Међутим, историја рода људског, на крају свих крајева, није друго до живот људских бића која сачињавају род људски. Тако и историја ма које људске личности није друго до живот те личности. А живот у страховитој сложености и замршености својој захвата и обухвата безброј невидљивих стваралачких сила, које тајанствено и загонетно уткивају себе у сва ткива човечијег видљивог и невидљивог доживљавања себе као људског бића, као људске личности. Дела човекова су само плод на дрвету његове личности, плод чија се тајна скрива у невидљивом психофизичком корењу, којим је човекова личност тајанствено повезана са свима видљивим и невидљивим световима.

Ј О В А Н

МИЛОШЋУ БОЖИЈОМ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ СВЕТОСАВСКОМ НАРОДУ ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ,

БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА

И ДА МОЛИТВЕ СВЕТОГ САВЕ БУДУ СА СВИМА ВАМА

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор београдско-карловачки г. Јован служиће 27. јануара 2021. године, на Савиндан, свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова.

У понедељак, 25. јануара 2021. године, када наша Света Црква молитвено прославља икону Млекопитатељнице, Литургијским сабрањем у манастиру Каленић началствовао је игуман манастира Пиносава Петар (Драгојловић) уз саслуживање протојереја-ставрофора Животе Марковића, архимандрита Тихона (Пејчића), протојереја-ставрофора Милића Марковића, протојереја-ставрофора Драгослава Цветковића, јереја Слободана Савковића и јереја Александра Цветковића.

Дана 24. јануара 2021. године, у недељу по Богојављењу Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор београдско-карловачки Господин Јован, служио је Свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Смедеревској Паланци.

Епископу су саслуживали Архијерејски намесник јасенички протојереј – ставрофор Велибор Ранђић, настојатељ манастира Пиносава у Кусатку јеромонах Петар (Драгојловић), протојереј Драган Милутиновић, протојереј Слободан Сенић, протонамесник Драган Икић, протонамесник Срђан Ковачевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Владимир Степановић.

У суботу, 23. јануара 2021. године, када Црква молитвено прославља Светог Григорија Ниског и Преподобног Дометијана Митилинског, Њеово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор београдско - карловачки Господин Јован, служио је Свету архијерејску Литургију у Саборној цркви у Крагујевцу.

Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Зарије Божовић, протојереји Срећко Зечевић, Дејан Лукић, јереј Рашко Стјепановић, као и протођакони Иван Гашић, Небојша Јаковљевић и ђакон Саша Павловић.

У петак, 22. јануара 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, у првопрестолном граду Крагујевцу и средишту Епархије шумадијске, свечано је дочекао Председника Републике Србије г. Александра Вучића. Дочеку је присуствовало и свештенство Епархије шумадијске, које је увеличало овај скуп.

Председник Вучић је посетио спомен-парк Шумарице, место где је током Другог светског рата невино потрадао велики број житеља града Крагујевца. Такође, је посетио Цркву посвећену Светим новомученицима крагујевачким и том приликом, заједно са Његовим Преосвештенством Епископом Јованом и градоначелником Крагујевца г. Николом Дашићем, давао изјаве за нациoналне и локалне телевизијске куће.

У среду, 20. јануара 2021. године, на дан Светог Јована Крститеља, са благословом Његовог преосвештенства Епископа шумадијског и администратора београдско-карловачког г. Јована, Епископ ремезијански Господин Стефан (Шарић) служио је опело над упокојеним Александром Јеремићем из Лазаревца уз саслуживање свештенства колубарско-посавског намесништва.