У понедељак, 27. јануара 2025. године у храмовима колубарско-посавског намесништва прослављен је Свети Сава, први српски архиепископ. Велики број ученика основних и средњих школа се на дан школске славе причестио, узевши тако активно учешће у Литургијском сабрању.

“Ко хоће да иде за мном, нека узме крст свој” (Јеванђеље по Матеју 16. 24)

У уторак, 28. јануара 2025. године, када Црква Христова молитвено прославља Преподобног Павла Тивејског илити Тебанског, христијанског аскете из Мисира који је живео у IV веку и Преподобног Гаврила Лесновског, балканског подвижника из X века, друг Прохора Пчињског и Јована Рилског, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Панталејмона у Станову.

Засветлио си, Светитељу Христов, као пресветла звезда у отаџбини својој земаљској, и људе своје утврђивао си у светој Православној вери и побожности красноречивим беседама својима, а јереси и расколе искорењивао си мачем Речи Божје. Тога ради Те као Анђела Божјег српски људи поштоваху, кличући и велегласно говорећи: Радуј се, Архијереју, који си достојно примио власт да везујеш и дрешиш! (акатист Светом Сави).

Свети Сава je највећи српски светитељ, утемељивач хришћанства, просвете, културе и свега што вековима краси српско национало биће. Свети Сава је први извадио личну карту српског народа – и од њега знамо ко смо, како се зовемо и коме припадамо.

Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадисјки Господин Јован, на дан Светог Саве српског, служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, у којој је принео молитве Богу и Светом Сави за спас српског рода. Радост литургијског сабрања заједно са Владиком и свештенством, поделило је доста верника и деце.

Свети Сава је највећи српски светитељ, утемељивач хришћанства, просвете, културе и свега што вековима краси српско национално биће. Он је осамосталио нашу Цркву пре више од осам стотитина година и захваљујући њему ми знамо ко смо, како се зовемо и коме припадамо.

Несумљиво највећи Србин који је својом несебичном љубављу предао целог себе Цркви Божијој не тражећи ништа за узврат.

У години када прослављамо велики јубилеј 850. година од рођења нашег духовног родоначелника Светог Саве у понедељак тридесет други по Педесетници 27. јануара 2025. године верни народ парохије шумаричке литургијски је прославио празник Светог Саве Првог Архиепископа српског.

Литургијским сабрањем је началствовао парох шумарички протојереј Срђан П. Тешић, а на литургијске прозбе одговарали су чланови хора "Свети ђакон Авакум" предвођени протиницом Милицом Тешић.

У понедељк 27. јануара 2025. године када се наша Света Црква молитвено сећа лика и дела једног од највећих Срба у историји, Светога Саву су прославили и парохијани сиоковачке парохије са својим свештеником.

Појте, појте њему сви у глас,
Свети Сава је уз нас!
Појте, појте њему сви у глас,
Свети Сава чува нас!

На парохији драгоцвечкој, архијерејско намесништво беличко, прослава Светог Саве започета је молитвеним сабрањем у Цркви Светог Николе у Драгоцвету, где су се ђаци, наставници, учитељи, родитељи и многобројни народ окупили на Светој Литургији, коју је служио парох драгоцвечки, јереј Бојан Стојадиновић.

Богослужбени део прославе је започео у недељу 26. јануара 2025. године празничним бденијем.

У понедељак, 27. јануара, најмлађи верници младеновачког Храма испунили су своју Цркву и учествовали на евхаристијском сабрању. Литургију су служили протојереј-ставрофор Слободан Кеџић, протојереј Ратко Аврамовић и ђакон Саша Костадиновић. Након што су се верни сјединили са Господом кроз Свету тајну Причешћа, ученици основних школа извели су пригодан рецитал у част Светог Саве.

Његово високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је празнично бденије уочи празника Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља, 26. јануара 2025. године у Јагодини.

Црква Светих архангела Михаила и Гаврила је била испуњена верним народом који је дошао да прослави свесрпску народну славу са својим архипастиром. Митрополиту Јовану су саслуживали протосинђел Пајсије Илић, протојереј Александар Гајић – намесник Архијерејског намесништва Беличког, протојереј Дејан Ђорђевић, протојереј Милан Ђорђевић, протонамесник Немања Стефановић, јереј Горан Јовановић, затим протођакон Иван Гашић и ђакон Далибор Нићифоровић, а као чтечеви помагали су вероучитељ Бојан Тодоровић са студентима теологије Јованом Ивановићем и Бојаном Стевановићем.