СЛОВО НА РОЂЕЊЕ ВЕЛИКОГ БОГА И СПАСИТЕЉА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА

Rodjenje Hristovo

Свети Амфилохије Иконијски (+395)

Ова духовна и светла ливада прошарана лепотом небеског цвећа и миомирисним чистим апостолским ароматима представља слику Божанског Раја. Као што је овај умилни и незалазни врт био испуњен нетрулежним дрвећем, бесмртним плодовима и другим безбројним лепотама, тако и ово Божанствено сабрање свештене Цркве блиста духовним и неизрецивим тајнама, од којих је највећа свети празник Рођења истинитог Бога нашег Исуса Христа који је за нас необорива тврђава, непоколебљиви темељ, почетак спасења и славни венац.

О њему је од давнина било предречено, кроз њега се ново јасно проповеда читавој васељени. Њим је уништена сила трулежности и заустављено погубно поклоњење демонима. Њим су умртвљене људске страсти и успостављен живот анђеоског господства. Њиме је небо отворено и земља је примила Божанску величину. Њим је Рај повраћен људима и укинута власт смрти. Њиме је расејана демонска обмана и благовештена премудрост Божија и свечисти долазак Бога на земљу. Јер “није посредник, нити анђео, но Сâм Господ је дошао и спасао их”, говори пророк (Ис 63, 9). О, непроцењивог богатства Божанског Јеванђеља! О, необјашњивог знања премудрих тајни! О, неисцрпне ризнице неизрецивих дарова Божијих! О, неумољиве благодати промишљеног човекољубља! “Сâм Господ ће доћи и спасити их.”

Како ће онда, пророче Божији, по твом пророштву, Господ доћи нама? У овом случају, смело вам се обраћам, узевши на себе лик оних древних људи који су хвалили свеславни тријумф доласка Господа, али који уствари нису видели ново и пречисто Рођење Његово од Пречисте Деве, нису видели ликовање анђелâ, нису чули њихове Божанске гласове којима, благовештавајући блажене пастире, радосно проповедаху о рођеном Спаситељу, нису видели ни дарове донете од мудраца, нити њихово блажено поклоњење. Узимајући, понављам, на себе лик ових древних људи, желим да те питам за образ доласка Оног тобом пророкованог. Јер је твоје пророштво требало да их силно порази и својом необичном тајинственошћу доведе њихов ум у потпуно неразумевање, јер нису могли ни замислити да ће бесмртни Бог доћи смртним људима, неопопљив чулнима, невидљив телу. Како су размишљали о доласку Бога и Његовом јављању? Некима се чинило да ће се Он јавити као што се пре тога јавио Аврааму у лику анђела; другима, као што се јавио Мојсију у пламену купине, или као што се јавио Исаији и Језекиљу окружен серафимима и херувимима: јер, сви они су сведочили да су видели Бога под овим различитим видовима. Дакле, која је од ових слика најдостојнија да се Бог јави у њој? Очигледно, ниједна. Како се ово може потврдити? Другим пророчким речима: “по свој земљи јавио се и са људима поживео” (Вар 3, 38). Оно су били сведоци Његовог јављања, а не заједнице са људима, док се овде наглашава Његов однос са људима, а не само јављање. “Сâм Господ доћи ће и спасити их”. О, да ли си нам, Блажени, објавио како се Непричастиви свакој форми облачи у [људски] лик, Непроменљиви силази са небеских висинâ на земљу?

На ово одговара онај блажени муж: потребно је разумети представу Његову која долази из других пророштава. Зашто испитујете ово пророштво више него што је потребно? Или, зар не знате да “девојка ће зачети и родиће Сина и наденуће му име Емануил, што ће рећи: са нама је Бог” (Ис 7, 14; Мт 1, 23)? Или нисте читали и нисте чули написано: “Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену и име ће му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Кнез мира, Отац будућег века” (Ис 9, 6)? Из ових речи познајте слику Његовог доласка. Нетљена Дева упалиће телесно нетрулежно кандило. Јер, свемогући Логос Божији морао је да сиђе до нас, унижавајући се чак и до тела, да оне, који су створени бестелесним Божанством и овештали у греху, Својим оваплоћењем обнови и учини их непропадљивим прихватањем пропадљивог на Себе.

Ове речи пророка изговорене онима који су га питали, поновићемо и ми. О, Дете најстарије на небу! О, триблажени Сине који си дошао нама носећи власт на свом рамену и не тражећи да примиш власт од другог! Јер, Логосу, као Сину, припада по природи власт над свиме и није му дата као створењу. Зато је речено: власт је на Његовом рамену. О, Избавитељу преславни! Јер је назван Анђелом великог савета и силним Богом. О, Владичанство свемогуће. Јер, Он је “Дивни, Саветник и Кнез мира”.

Дакле, како ћемо прославити овај празник? Како можемо исказати ово најтајанственије торжество? Ко може да изброји нетрулежна богатствâ овог дана? Којим великим и увишеним речима да исповедамо ову свехвалну и победоносну тајну нетрулежности? О, дан достојан безбројних химни! Дан у коме нам од Јакова заблиста звезда и из Израиља изађе небески човек, дође нам Бoг силни, обасја нас Сунце правде, откри се ризница Божанских врлинâ, дрво вечног живота је отворено за људе, засија Исток са висинâ, Владика над небеским и земаљским изиђе из девичанске утробе у искварени свет, ради искупљења света: “јер вам се роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом” (Лк 2, 11) – светлост ради народа и спасење дому Израиљевом! О, чудо! Несместиви у небесима, поставши младенац, почива у јаслама. Онај који је једном речју све створио бива загрејан материнским загрљајима. Онај који је дао биће свима, својом надљудском силом хранио се пречистим грудима Пресвете Деве! Говори Јеванђење: “И када онде беху, испунише се дани да она роди. И роди Сина свог првенца и пови га и положи га у јасле; јер им не беше места у гостионици” (Лк 2, 6-7). Каква нова и дивна тајна! Каква свемоћна и најнепосреднија смртном човеку благодат Божанског Промисла! Какво силно и стварно оружје против ђавола! Свет који је од давнина био подвгнут греху кроз жену [Еву] бива ослобођен од греха Девом. Хорде невидљивих демонâ, толике и моћне, бачене су у ад Рођеним од Деве. Господ је узео обличје слугу и уподобио им се, да би слуге изнова учинио подобним Богу. О, Витлејеме свештени и наследни граде за све људе! О, јасле, јасле, једнаке у слави херувимима и серафимима! Бог, сада као човек, почива међу вама. О, Маријо, Маријо, која си родила Прворођеног, Творца свих! О, човечанство које си дало телесност Логосу Божијем и у том погледу дало предност небеским и умним Силама! Јер Христос није благоволео да се обуче у непроменљиви лик ни архангелâ, ни началâ, ни силâ, ни власти, већ је узео на Себе лик човека који је пао са висине свог достојанства и уподобио се бесловесним [бићима]. Они који нису здрави потребују лекара, али чудесни Лекар дође човеку опседнутом тешком болешћу да му, изгонивши болест из њега, дарује спасење, веће и више здравље. И где је сада та непријатељска, неодољива, злобна и злонамерна змија која је обећала да ће на висинама поставити свој престо (Ис 14, 13)?

Дакле, браћо, причасници блаженог небеског звања, призвани на усиновљење Богу и на заједницу, дужни смо да заблагодаримо Ономе који нас је позвао и показати се достојним Онога који нас прима у заједницу и усиновљење. Служимо му драговољно и са љубављу, спремни за свако испуњење праведности. Украсимо се чистотом, опасани смирењем, прилепимо се за Реч Божију, пребивајмо у светим молитвама и свештеним стихирама у славу Божију. Не саображавајмо се овом веку, заборавимо на земаљске и пропадљиве жеље “побеђујући зло добом, а не враћајући зло за зло никоме” (cf. Рим 12, 21, 17). Престанимо да себе сматрамо постојаним становницима земље, надајући се да ћемо бити небески становници, заједничарећи са анђелима и стајати пред престолом Горњег царства. То су заповести Светих апостолâ. У њима је Христос за нас положио свој блажени и вечни завет. Нека се задиви свет врлинама хришћана! Нека се посраме Јудеји, видећи нов и изабрани народ, украшен тако великом духовном красотом и обасјајући свет таквом светлошћу. Због тога нас је Бог оставио да пребивамо међу незнабошцима да сијамо као светила у свету, да будемо “семе” спасења (cf. Рим 9, 29), служећи као пример свима који живе заједно са нама. Чувајте се да неко од незнабожаца не похули на Бога ради ваших делâ, него нека буде хваљен кроз нас Онај који нас је призвао, осветио и спасао. Окрутни и дрски људи нека се чуде нашој кротости и нашем смирењу; они који говоре зле речи, када чују да их благосиљамо, као одговор на зле речи, нека се постиде. Користољупци и подмићивачи нека открију да нисмо посвећени личном интересу и нека знају да ми немамо земаљске имовине, већ је наша имовина на небу. Они који нам долазе са пријатељским позивом на светска уживања, нека нас виде строге, непоколебљиве, као оне који љубе целомудреност, незаведене насладом и оне који умртвљују своју плот. Нека схвате да све у нама може савршавати присуство Светог Духа! Они који су брзи на клетву, нека знају да ми не само да не клеветамо, него се чак и бојимо да изговоримо име Божије говорећи о ниским и земаљским стварима. Тада ћемо сви ми, у сваком погледу, бити учитељи свима који имају заједницу са нама.

Живећи тако, постаћемо свештени квасац, свет ће бити заквашен нама на спасење, велики плод ће, кроз нас, припремити Господу и Бог ће се прославити у нама, по речима Спаситеља: “Овим се прослави Отац мој да род многи донесете и бићете моји ученици” (Јн 15, 18). Господ прослављен у нама прославиће и нас у Христу Исусу, Господу нашем, коме је слава у векове. Амин.

Примарни извори: Христианское чтение, IV, ed. Санкт-Петербургская Духовная Академия, 1836, 227-237. Уп. допуњену верзију руског превода са старогрчког језика: Святитель Амфилохий Иконийский, Слова и послания. Слово на Рождество великаго Бога и Спасителя нашего Иисуса Христа, прев. игумень В. Змеевъ, Москва, 2009, 1001-1005. Такође и: S. Amphilochium Iconiensis episcopus, Oratio in Christi Natalem, ed. Patrologia Cursus Completus, Serise Greca, XXXIX, 34A – 44b, ed. J. P. Migne's, Paris, 1983.

Превео Небојша Стевановић