И зато, нека нико не буде покуњен, нека се нико не покаже тужним, него нека ликује и радује се и нека прослави Управитеља душа наших, који нам је открио овај узвишени пут и нека са великом радошћу прими његово наступање [παρουσίαν]. Нека се Јелини [= пагани] постиде, нека се посраме Јудеји, видећи нашу љубав [и са каквом] искреном спремношћу ми исчекујемо његово наступање и нека заиста сазнају [=увиде] која је разлика између нас и њих. И нека они празницима и прославама називају пијанство и свакојаку другу необузданост и сваке друге неподобштине које они обично чине. А Црква Божија, насупрот њима, нека назива празником пост, презирање стомак(оугађањ)а [την της γαστρός υπεροψίαν] и сваку врлину која из тога следи. јер, то и јесте истински празник, где је спасење душе, где је мир и слога, одакле се удаљило свако животно маштање [βιωτική φαντασία], одакле је отишла вика и бука, трка куварâ и клање животиња, па уместо овога владају савршено спокојство [ηρεμία] и тишина и љубав и радост и мир [ειρήνη] и кротост и безбројна [друга] добра. Ето, молим вас, о чему ћемо мало разговарати са вашом љубави, најпре вас замоливши да са великом тишином саслушате, да би, задобивши добар плод, отишли одавде. Јер се сабирамо не просто и не случајно. да би један говорио, а да му други аплаудирају[2], и тако се сви разишли, већ да и ми кажемо нешто корисно и потребно за ваше спасење, а ви, имајући користи од онога што ћемо рећи и задобивши плодове, отишли одавде. Јер, Црква је духовно лечилиште [ιατρείον πνευματικόν] и они који долазе овде треба да добију одговарајуће лекове, и да их ставе на ране, па тако да оду. А да само слушање, без испуњавања делима, не доноси никакве користи, [о томе] послушај блаженог Павла који говори: "Јер нису праведни пред Богом они који слушају Закон, него ће се оправдати они који испуњавају Закон" (Римљ. 2,13). Па и Христос беседујући рече: "Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско, но који твори вољу Оца мојега који је на небесима" (Матеј 7,21). Знајући то, љубљени, да нећемо имати никакве користи од слушања, ако му не уследи испуњење делима, не будимо само слушаоци, већ и извршитељи, да би дела која последују речима постала основа наше велике искрености/отворености. А, отворивши недра свога разума [τους κόλπους της διανοίας], тако ћете примити реч о посту. и, као што они који се спремају да приме целомудрену и украшену невесту, украшавају брачну ложницу посвуда покривачима и потпуно очисте кућу, не пуштајући унутра ниједну неприкладну слушкињу, уводе њу [=невесту] у невестинску собу - желим да и ви на исти начин очистивши свој ум [λογισμόν][3] и напустивши наслађивање и осталу прожрдљивост [= остале неумерености], тако раширених руку [букв. "недара"] прихватите мајку свих добара и учитеља свих целомудрености и свих врлина тј. Пост[4] да бисте се и ви наслађивали већим задовољством [πλείονος απολαυσήτε ηδονής] и да би вам он [тј. пост] дао одговарајући и саобразан лек. Јер и лекари [οι των ιατρών παίδες], када настоје да дају лек онима који желе да очисте из себе гнојан и покварен сок, заповедају да се уздржава од телесне хране, да не би сметала дејству лека, него да би [лек] деловао и показао своје дело(вање), тим више и ми, када треба да примимо овај духовни лек [и] корист коју имамо од поста тј. од уздржања [της διαίτης], очистимо наш ум [τον λογισμόν] и ослободимо разум [την διάνοιαν] да не би, погружен у пијанство, учинио некорисном и неуспешном корист коју имамо од њега [тј. поста].

2.) Знам да се многима данас чине страним наше речи, али, молим [вас], немојмо просто робовати навици, већ умом устројмо оно што је потребно [αλλά λογισμώ τα καυθ' εαυτούς οικονομώμεν]. Зар ће нам бити каква добит од (свако)дневног преједања и многог опијања? Ма, шта кажем: добит? Него [ћемо имати] велику штету и непоправљив губитак. Када се, дакле, ум помути од великог пијења вина, одмах и у почетку се прекида добитак од поста. Шта је гадније, реци ми, шта је ружније од оних који, пијући до поноћи, ујутро, при изласку сунца, смрде као да су се тек напили вина. Они изгледају одвратни оним који их срећу, ништавни [њиховим] слугама и смешни свима који знају шта приличи: а најважније је - оваквом великом неуздржљивошћу и безвременом и штетном неумереношћу [αμετρία][5], навлаче на себе јарост Божију [την παρά του Θεού αγανάκτησιν]. "Пијанице", речено је, "неће наследити Царство Божије" (1.Кор. 6,10). Шта може бити јадније од ових [људи] који за кратко и штетно задовољство бивају прогнани из предворја Царства? Али, нека не буде да се неко од овде сабраних ода тој страсти! Већ [сви ми], са сваком мудрошћу и целомудреношћу [μετά πάσης φιλοσοφίας και σωφροσύνης], прошавши овај дан и ослободивши се од буре и штете коју само по себи чини пијанство, стигнимо у пристаниште наших душа тј. пост, да би могли да задобијемо добра од њега. Као што прождрљивост [αδηφαγία] постаје узроком и извором безбројних зала за људски род, тако је и пост и презирање стомак(оугађањ)а за нас увек било узрок неисказивих добара. Стварајући у почетку човека и знајући да ће му тај лек много требати за спасење душе, Бог је одмах и у самом почетку првосазданом дао ту заповест. "Од сваког дрвета које је у врту јешћеш. А од дрвета познања добра и зла, нећете јести од њега, у који, пак, дан јесте од њега, смрћу ћете умрети" (Пост. 2,16-17). Речи: "ово једи, ово немој јести" су биле нека икона/праслика [εικών] поста. Али, иако је требало да чува заповест, [човек] то није учинио, те савладан од стране стомакоугађања и преступивши заповест, би осуђен на смрт. Будући да виде лукави демон и непријатељ наше природе понашање првосазданог у рају и његов удобан живот [τον αταλαίπωρον βίον] и да у телу на земљи живи као ангео, а желећи да га обори и савлада надом у већа обећања, изби му из руку и оно што је имао. А тако бива када се не остане у одговарајућим границама, већ се жели више. И то објављујући неко премудар рече: "Завишћу ђаволовом смрт уђе у свет" (Прем. Сол. 2,24). Јеси ли видео, љубљени, да је од самог почетка смрт ушла [у свет] прождрљивошћу? (По)гледај опет како и после тога Божанско Писмо непрестано осуђује наслађивање [τρυφή] и другде говори: "Поседа народ, те једоше и пише, а после усташе да се играју" (Изл. 32,6) и другде: "појео се и попио, удебљао се и угојио и одврати се љубљени [= Израиљ]" (Пон. Зак. 32,15)[6]. И они који настањиваху Содом уз сва остала зла, тиме навукоше неумољиви гнев Божији.

Чуј пророка како говори: "Ово је грех Содома, јер у ситости хлеба сладостраствовху" (Језекиљ 16,49). Јер прождрљивост је некакав извор и корен сваког зла.

3.) Видиш ли штету од прождрљивости? Види, пак, какви су успеси поста. Провевши четрдесет дана у посту, велики Мојсије је могао да прими таблице Закона, те, пошто сишавши виде безакоње народа, бацивши разби их [таблице Закона], које се толико трудио да добије, јер сматраше безсмисленим да пијаном и беззаконом народу буде дат Закон Господњи. Зато је овај чудесни пророк требало да пости још четрдесет дана, да би могао однети [народу] свише дароване таблице, разбијене због њиховог безакоња. Па и велики Илија је исто толико дана постио (3. Цар. 19,8), па, избегавши тиранију смрти, узнесе се као[7] на небо и до данас не окуси смрти (4. Цар.2,1,11) И мили човек [ο ανήρ δε των επιθυμών][8] (Данило 10,11), провевши многе дане у посту, удостоји се оног чудесног виђења (Данило 10,3) укроти јарост лавова и преобрати је у кротост оваца, не променивши им природу - будући да је њихова зверост остала - већ расположење. Тако [тј. постом] су и Ниневљани опозвали одлуку Владичину [= Господњу], уредивши да са људима пости и род бесловесних [= животиње] и тако, одступивши сви од злих дела, побудише на човекољубље Владику свега (Јона 3,7). Али, зашто се опет бавим слугама (јер имамо и многе друге да набројимо, који су се кроз њега [= пост] прославили и у Старом и у Новом [Завету]), када треба да дођем ка нама свима заједничком Владици? И сâм Господ наш Исус Христос, постивши четрдесет дана (Матеј 14,2), тако ступи у борбу са ђаволом и свима нама даде пример да би се њиме наоружали, и тако задобивши силу, устали у борбу са оним [=ђаволом]. Али, овде ће можда неко оштрог и бистрог ума питати: зашто изгледа да Владика пости исто онолико дана колико и слуге, а не превазилази их бројем? То се није десило просто и случајно, већ премудро и по Његовом неизрецивом човекољубљу. Да не мисле да се привидно јавио и да није примио плот [και μη ανειληφέναι σάρκα] и да је био вам људске природе [έξω της φύσεως είναι της ανθρωπίνης = да није примио пуну људску природу] - зато је постио исти број дана, не придодавши још дана [поста], да запуши уста оних који бестидно желе да се расправљају [βουλομένων την φιλονεικίαν][9]. Јер, ако, и када се све то десило, сада ипак постоје неки који се осмељују да то кажу, да није, себи својственим предзнањем, [τη οικεία προγνώσει] Господ им одузео приговор, шта би тек покушали да кажу? Зато [Господ] не подноси да пости више дана, него онолико колико слуге, да нас тако заиста подучи да бејаше обучен и Он у исту ову плот и да не бејаше ван наше природе [= да је био истински човек].

4.) А да је велика снага поста и да произилази многа добит за душу од њега, постало нам је јасно и из [примēра] слугу и из [примера] Владике. Молим зато вашу љубав да, знајући добит од њега, не буде услед нехата лишена користи од њега нити да се жалости због његовог наступања, већ да се радује и весели, према блаженом Павлу: "Ако се наш спољашњи човек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан" (2. Кор. 4,16). Пост је, дакле, храна душе и, као што ова телесна храна дебља тело, тако и пост чини душу јачом, омогућава јој лаки лет, чини јe способном да машта о вишњим [добрима], постављена изнад задовољстава и удобности садашњег живота. И, као што лако натоварене лађе брже прелазе пучину, а оне, натоварене тешким теретима, бивају потопљене, тако и пост, чинећи ум лакшим, помаже да се са лакоћом преплива пучина пучина садашњег живота и устреми ка небу и небеским [стварима - τα εν τοις ουρανοίς] и не придаје важност садашњим [добрима], него да се сматрају ништавнијим од сенке и сна. А пијанство и прождрљивост, обремењујући ум и дебљајући плот, чине душу заробљеницом, опкољавајући је одасвуд и не дозвољавајући да ум има јако разуђивање [κριτήριον], [те] је тјерају да лута по хридима и да чини све против сопственог спасења. Не будимо немарни, љубљени, за устројавање нашег спасења, већ, знајући колика зла се рађају одавде [из пијанства и прождрљивости], побегнимо од ове штете. Јер, нису само у Новом [Завјету], где је потребно још више љубомудрија [φιλοσοφίας] и већи подвизи, велики трудови [μεγάλοι οι υδρώτες], многобројне награде и неизрециви венци, забрањена наслађивања, већ и у Старом, када су [људи] још увек били под сенком и користили се светилником и попут дојенчади тако помало били уразумљивани, чак ни тада није било дозвољено наслађивање. И, да не мислите да ми просто говоримо тако осуђујући наслађивање, послушајте пророка како каже: "Тешко онима који долазе у зао дан, који спавају на одрима од слоноваче и пружају се на својим постељама и који једу козлића из пастве и телад из стада која сисају млеко, који пију процеђено вино и мажу се скупим [букв. "првим"] мирисима, сматрајући то сталним, а не пролазним" (Амос 6,3-6)[10]. Видите ли како пророк осуди наслађивање и то говорећи Јудејима, неосјетљивим, неразумним, који су сваки дан угађали стомаку? (По)гледајте [= приметите] тачност израза: разобличавајући њихову прождрљивост и пијанство од вина, он додаје: "сматрајући то сталним, а не пролазним", показујући да задовољство [απόλαυσις] допире [само] до непца и уста и даље се не простире. Већ је задовољство/уживање [ηδονή] кратко и привремено, а патња [због њега] је дуга и нема границе. И то [ипак] знајући из искуства, они [овдашња задовољства] сматраху сталним и постојаним, а не пролазним тј. непостојаним ни за мало. Јер, тако је људско и плотско: тек што настане - и нестане: такво је наслађивање, таква је људска слава и власт, такво је богатство, такво је свако добро [ευημερία] садашњег живота - неимајуће никакву поузданост, никакву сталност, никакву постојаност, већ тече брже од речних струја и оставља самима и нагима оне који се вежу за њих. А духовна [добра] нису таква, већ насупрот њима: поуздана и непокретна[11], неподложна промени и простиру се у вечност. Каква би само била противмудреност [παραφροσύνη] мењати непокретна [добра] за промењива, вечна за привремена, постојано пребивајућа од мењајућих се брзо, она што ће нам у будућем веку донети велико задовољство [απόλαυσιν] - онима што нам припремају велико мучење тамо. Размишљајући о свему овоме, љубљени, и бринући се много за наше спасење, презримо неразумна и штетна наслађивања, заволимо пост и свако друго љубомудрије [φιλοσοφίαν], покажимо велику промену живота и сваки дан журимо да учинимо добра дела, да би, у сво време свете Четрдесетнице купујући духовну робу [την πνευματικήν εμπορλίαν εμπορευσάμενοι][12] и сабирајући велико богатство врлине, тако се удостојили да стигнемо до Дана Господњег [= Пасхе], да са смелошћу приступимо страшној и духовној трпези и да се са чистом савешћу причешћујемо неизрецивим и бесмртним добрима и да се испунимо тамошњом благодаћу, молитвама и заступништвом благоугодивших Самоме Христу, човекољубивом Богу нашем, са Којег је Оцу са Духом Светим слава, сила, част, сада и увек и у векове векова. Амин.

Са (старо)јелинског изворника превео: Дарко Ђого