Чланци поређани по датуму: недеља, 14 август 2022

СЛАВА КАПЕЛЕ ЧАСНОГ КРСТА У СТАРОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУ

У недељу 14. августа 2022. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Архијерејску Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу поводом Славе капеле Часног Крста, која се слави првог дана Госпојинског поста.

Епископу су саслуживали: ректор крагујевачке богословије Светог Јована Затоуста протојереј - ставрофор др Зоран Крстић, пензионисани протојереј - ставрофор Живота Марковић, Архијерејски намесник лепенички протојереј Срећко Зечевић, професор у крагујевачкој богословији јереј Владан Костадиновић, управник Информативне службе Епархије шумадијске јереј Дејан Марковић и презвитер Старе Цркве Стефан Дамјановић, те протођакони Иван Гашић и Мирослав Василијевић.

ПОСТ У ЧАСТ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕУ Цркви Христовој личност Пресвете Богородице је одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част.

Лик Свете Дјеве посебно се разоткривао народу Божјем још у Старом Завету праобразима: у Лествици Јаковљевој, Купини неопалимој, у чудесном пролазу Јевреја кроз Црвено море, у сасуду са маном, у Гедеоновом руну, а на крају пророк Исаија предсказује: Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име Емануил (Ис. 7, 14). Због своје непроцењиве улоге - Рођења Господа нашег Исуса Христа Спаситеља нашег, Пресвета Владичица Богородица одувек је посебно поштована, а Црква јој је богомудро, као израз поштовања, подарила Успенски (Госпојински) пост који претходи празнику Њеног Успенија.

СВЕТИ МУЧЕНИЦИ МАКАВЕЈИ

Страдање Светих старозаветних мученика: седморо браће Макавеја: Авима, Антонија, Гурија, Елеазара, Евсевона, Алима (Самона) и Маркела, матере њихове Соломоније (САЛОМИЈЕ), свештеника Елеазара и других са њима

Пре но што почнемо повест о страдању светих мученика, чија су имена записана на земљи у „Књигама Макавејским“, а на небу – у књигама вечног живота, умесно је у виду кратког предговора проговорити о ондашњој смутњи у Јерусалиму и о гоњењу на благочестиве Јевреје који се држаху закона Божјег. И једно и друго изазваше најпре лажни законоучитељи и властољубиви првосвештеници јерусалимски. Затим, по попуштењу разгневљеног Бога, ту смутњу и гоњење појачаше незнабожачки народи, који беху завладали Јудејцима, те се Свети Град зали крвљу и светиња Божја напуни мрзошћу.