После прочитаног апостола и јеванђелског зачала, Митрополит шумадијски Господин Јован је рекао:

“У име Оца и Сина и Светога Духа!

Овај одељак из данашњег Јеванђеља нам објашњава шта се све догађало да Господом Исусом Христом када је крштен у Јордану и када је изашао на проповед. Чули смо како данашње Јеванђеље каже: „Исус пак пун Духа Светога врати се са Јордана, и би одведен Духом у пустињу. И четрдесет дана куша га ђаво“. Чиме је ђаво кушао Бога? Најпре је то била храна, јер рече: „Ако си Син Божији, реци да ово камење хлебови постану“. Господ на то одговара: „Речено је у Јеванђељу да не живи човек само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божијих“. Наша храна би требало да буде Реч Божија. По тој речи све бива, као што и видимо на првим страницама Библије – речју је стваран свет.

Чули смо да је Господ био крштен на Јордану. Тада нам се открила највећа истина, то јест да је Бог Света Тројица. Друга стварност коју нам Јеванђеље открива јесте ђаво, док између Бога и ђавола стоји човек као трећа стварност. Овако је говорио и писао Свети старац Јустин Ћелијски. Дакле, браћо и сестре, три стварности постоје – Тројични Бог, ђаво и човек. Коме ће човек служити, кога изабрати као пример, то зависи од њега самог. Неки изаберу Бога, неки изаберу ђавола, док трећи изаберу да служе самом себи и проглашавају се за врхунац. Толико човек може да оде далеко да ставља себе изнад других. На то га гоне сујета и гордост. Зато, бар мало духовно освешћен човек осећа Бога и ђавола, али ако истински поверује у Христа, он тада духовно прогледа. Јасно му је за кога ће се определити.

Човек, док је жив, не може се ослободити искушења. Но, не треба их се ни плашити. Треба се плашити да не истрајемо у искушењима. Исто тако, важно је знати да Господ дарује искушења човеку како би проверио његову веру. Господ жели да провери да ли смо заиста чврсти, врући или смо млаки.

Браћо и сестре, испуни ли се човек Духом Светим, он постаје неустрашив борац и победник у свим борбама и искушењима. Међутим, ми их не можемо савладати сами собом. Треба нам Дух Свети да нас води и руководи. Тако се и Господ у пустињи предао Духу. При крштењу, Дух Свети је сишао на Господа Исуса Христа, а он му се сав предаје. На тај начин га Дух води у пустињу, где се ђаво налази. Свети Оци су одлазили у пустињу да покажу да силом Божијом могу и ђавола победити.

Када се човек испуни Тројичним Богом, онда више не живи себи. У том духу апостол Павле каже: „Не живим ја, него Христос у мени“. Тада човек не располаже сам собом. Предаје се Духу Светоме да га води и руководи. На почетку сваког богослужења призивамо Духа Светога и говоримо: „Усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте“. У крштењу добијамо духовно оружје и Тројичног Бога. На тај начин можемо изаћи на животно бојно поље. Јеванђеље каже да ђаво риче, не би ли некога успео да прождере својим силама. Свети Јован Златоусти каже: „Човече, ниси добио оружје да ленствујеш, него да ратујеш“. Рат се води против греха и против самога себе, пакости, злобе, мржње... Заиста, Бог допушта исушења у животу да би сазнали како се постаје много јачи када Христа носимо у себи. Браћо и сестре, сва искушења побеђујемо Богом, кроз, молитву, пост, добра дела и хришћански живот.

Ми данас вршимо литургијски помен нашем Владици Валеријану, првом епископу шумадијском. Данас се навршава четрдесет осам година од представљења његовог. Када сам размишљао о данашњој беседи и свим искушењима која се помињу, нашао сам заиста доста сличности са самим Владиком Валеријаном и искушењима која су њега сналазила. Он је трпео заиста велика искушења, јер је био епископ, а сваки епископ је икона Божија. Као што су насртали на Христа, тако насрћу и на иконе Божије. Свако од нас је на свој начин икона Бога живога. Нажалост, он несреће није доживљавао од неких непријатеља са стране, већ од свог народа. И то баш овде, у Крагујевцу где је Свети владика Николај основао Хришћанску заједницу. Кажу да шест година није смео да изађе из порте црквене. Погледајте у какву звер човек може да се претвори када не живи по Богу. Но, знао је владика Валеријан да ако то све претрпи да ће бити спасен. Он је знао да је спасење стрпљење.

Завршимо речима из данашњег Јеванђеља где се каже да ђаво остави Христа на неко време. То је време када ће преко апостола Јуде ђаво опет дејствовати. Но, Господ све то подноси ради нас и нашег спасења. Ђаво није победио, већ Господ Исус Христос својом крсном жртвом и васкрсењем када је победио и смрт и ђавола.

Помолимо се Господу да се најпре изборимо са својим искушењима. Помолимо се да нас Господ учврсти у вери. Замолимо владику Валеријана да се моли за нас. Он је данас пред престолом Божијим. Чврсто верујем да је он чуо речи Господње: „Слуго добри и верни, у маломе си ми био послушан, над многим ћу те поставити“.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

протојереј Срећко Зечевић