Чтецирали су Лазар Коларевић и Ђорђе Милутиновић.

За певницом су певале сестре монахиње из Манастира Липар на челу са Игуманијом Тавитом.

На светој Литургији Митрополит Јован замонашио је искушенице Милицу и Данијелу давши им имена Параскева и Јустина.

Митрополит је у Архипастирској беседи поучио верни народ и монаштво следећим речима:

„У име Оца и Сина и Светога Духа. Одељак из данашњег Еванђеља веома је поучан. У њему се говори о великој вери, упорности и издржљивости људској. Господ је истерао демона из кћерке жене незнабошкиње. Многи Јевреји нису поверовали у Христа и зато Господ каже да спасење долази свим људима. Ова жена показала је чврсту веру. Господ јој није одмах услишио молитву, као пример другима да имамо истрајност, трпљење и смирење, да не малаксавамо у вери и кад молитва није одмах услишена, да не будемо нестрпљиви. Бог другачије размишља од нас, жели да види да ли смо истрајни у молитви, да ли се молимо само у невољама, а Он зна када ће одговорити на нашу молбу, и даровати нам Царство Небеско.

Жена моли Христа да јој исцели кћер. Господ јој каже да није добро узети хлеб од деце и бацити псима. Она не одустаје од молбе и показује велико смирење као пример свима нама. Ми о себи мислимо да смо морални и најбољи а често не примећујемо повређену сујету. Увређен човек рони сузе и мисли да то Господ прима као жртву. Ми треба да се искрено кајемо. Покајничка једна суза је већа пред Богом од мора суза проливених из сујете. Жена искрено верује у Господа човекољупца који не одбацује никога, и да ће због њене вере помиловати њену кћерку чији бол осећа као свој.

Јевреји имају Хлеба довољно јер имају целога Месију који је сишао са неба, а она тражи мрвице. У молитви треба да тражимо мало па ћемо добити више. Господ јој говори да ће због њене вере, молитве и смирења, бити исцељена њена кћер. Није могла чути већу радост, јер искрена вера је као буктиња запалила цело њено биће усмерено ка Творцу. Она не види ништа сем Господа јер из њене вере је рођена и љубав. Заволела је Христа па чак и непријатеље који осуђују њен народ. Човек који нема љубави дели људе на оне који га воле и оне који га не воле. Човече, буди свој судија, познај себе. Тешко је то зато што је човек горд и сујетан, бави се другима а не собом. Еванђеље нас учи смирењу као основној врлини, чврстом темељу на коме зидамо себе и усавршавамо се у пуноћи раста Христовог.

Ми служимо свету Литургију, највеће дело на овом свету. Учествовањем у светој Литургији улазимо у Царство Небеско. Бог нас је удостојио да се сједињујемо са Њим тако што се причешћујемо. Зато се и молимо да расејани наш ум сабере Господ.

Данас су две искушенице постале монахиње, пред невидљивим Богом, Мајком Божијом, светима Његовим и анђелима. Оне су одговориле на важна животна питања, дошле су јер желе испоснички, монашки живот. Ви сте драге Јустино и Параскево примиле данас анђеоски образ. Треба да га сачувате трудом, молитвом, смирењем, послушмошћу. Данас је са вама богатији овај Манастир и цела наша Црква. Молим се Богу да ваш монашки живот буде живот уздржања од свега што вас одваја од Бога и ближњих. Желим вам да кроз труд, смирење, љубав, пост и молитву испуните оно што сте обећали. Ако то учините, благо вама! Бог ће вас наградити спасењем тј. Царством Небеским. Ви сте се данас заручили Христу, Женику душа ваших. Од данас мислите само на Њега, да будете будне, да Га дочекате у молитви и смирењу.

Монаштво је велико одрицање. Народ помаже и монаштво и свештенство јер су то службе Божије. Треба и ми да дамо своју децу да служе Господу. Разумем своје родитеље како им је било кад сам одлазио у Манастир, јер су знали да се у монаштво одлази ради спасења душе кроз давање себе Богу и ближњима. Ја вам желим да Божија енергија, љубав која просвећује и освећује сваког човека, буде са вама у све дане вашега живота. Драге моје монахиње, данас сте пошле у први разред монашког живота, од данас треба да учите азбуку спасења, да напредујете у смирењу и трпљењу и да издржите искушења која је имао и наш Господ Исус Христос, који није узвраћао онима који су му чинили зло на исти начин. Молите се телесно и духовно, да уздржавате свој језик од злих речи. Понекад није важно само шта се каже већ како се каже.

Желим вам од Бога и ваших светих заштитница Јустине и Параскеве и светих Апостола Петра и Павла, да апослужите светињи овој и да је прихватите као што је она прихватила вас.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Духовна поука Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након свете Литургије уприличена је трпеза љубави коју је припремила мати Евгенија са сестринством.