Беседећи верном народу Митрополит Јован је рекао:
„Данас наша Света Црква прославља Светог Апостола и Јеванђелиста Матеја. Он је био изабран на апостолску службу на место апостола Јуде који је издао Христа и апостол Матеј је изабран жребом. Он је имао прилике да слуша Св. Симеона Богопримца о господу нашему Исусу Христу. Он је писац првог канонског Јеванђеља а Свето Писмо је књига над књигама и наука над наукама и у њему налазимо све оно што је потребно човеку и у овом и у оном свету. Реч Јеванђеље значи блага, радосна вест која нам је објавила да ће доћи Спаситељ света и да ће нас из небића вратити у биће јер када је човек отпао од Бога он је себе лишио бића али Господ долази у овај свет, раша се, трпи много што шта у животу од људи којима је донео љубав. На љубав они су одговорили таквом мржњом према Христу тако да су га Крст разапели. Јеванђеље је једноставно да и деца могу да га разумеју и толико дубоко да студије најмудријих теолога не могу да исцрпе његово богатство. Јеванђеље је апсолутна оснива свега онога што ми јесмо и што верујемо и срж онога што ми јесмо као хришћани и ако то не разумемо онда смо најјаднији људи како је говорио Свети старац Јустин Ћелијски.
Зато је незамислива српска Православна кућа која нема Крст, икону и Јеванђеље јер неће се свет завршити пре него што се испуни последња цртица у Јеванђељу. У Светом писму има више одговора него што цело човечанство може поставити питања. Свето Писмо треба да читамо молитвено, са поштовањем и разумевањем. Не можемо све разумети али онда треба да питамо онога ко је просвећен да нам објасни јер једини прави тумач Светог Писма и Јеванђеља је управо Црква и Свети Оци који живе Црквом и Јеванђељем јер у свакој речи Јеванђеља кане по кап вечне истине, а све речи његове чине безобални океан, јер говори о вечном животу и зато је Свето Писмо живот и огледало у коме сваки од нас може и треба да се огледа. Ако проверавамо живот свој Јеванђељем а имамо вере у Бога и љубав према Богу и смирење, онда ћемо најбоље себе анализирати и признати себи себе. Јеванђеље нас разоткрива да би изнутра могли да сагледамо себе. Човек најчешће себе гледа са спољне стране, како ће се некоме свидети, додворити, дочарати своје знање и умовање а није ни завирио у себе да ли у њему има Јеванђеља. Зато је Јеванђеље мера наша јер говори о смислу и значају живота. Зато га треба читати молитвено јер су речи његове Дух и Живот. У свакој речи је божанство и зато их можемо разумети ако их учинимо духом духа свога ако свој живот саобразимо животом Јеванђеља. Оно је и биографија Бога у овом свету. У њему је неописиви Бог донекле описао себе. То је биографија Оваплоћеног Бога Сина. Описано је како је Бог Отац послао Сина свога да људима опише себе и објави Оца и Духа Светога. То се десило на крштењу у реци Јордан.
Бог Отац нам је послао Сина да га открије људима и објави како треба да живимо и како треба да се спасавамо, како да задобијемо вечни живот. Открио је Логос план о свету и Божијој љубави према свету. Вера, нада, љубав и милосрђе, све је то дошљак у овај свет када је Господ наш Исус Христос дошао у овај свет и казао када је настао ова све и од куда је свет, зашто постоји и куд се креће, где завршава. Друго, Свето Писмо нам говори шта је човек. Од куда је и зашто је овде привремено а у оном свету вечно. Треће, Свето Писмо нам објављује од куда је добро а добро је само од Бога оно нам говори чему служи добро. Зато ће ап. Павле рећи: „Добро чини да вам се не досади“. Добра никада много али зла, мржње и пакости је и једна кап премного. Четврто, Свето Писмо нам говори шта је и од кога је зло. Зло је од ђавола. Човек је чинио добро док је био с Богом и уз Бога, док је веровао у Бога а кад је поверовао ђаволу унео је у овај свет зло. Човек је увео грех у свет. Пето, Свето Писмо нам говори ко су праведници а ко су грешници. Шта праведник добија као награду што је праведно живео а шта онај који је злоупотребио овај живот. Уопште Бог је у Светом Писму казао оно што су људи требали да знају и немамо разлога да кажемо да нисмо знали. Читајмо Свето Писмо или слушај од онога који га чита са пажњом, смиреношћу са молитвом да ти Бог открије колико је то могуће човеку сваку истину сакривену свакој речи. У њему се налази не само биографија Бога већ и биографија свакога човека, без изузетка. У њему свако од нас може наћи себе детаљно описана и приказана, све своје врлине и мане. Зато је Свето Писмо мерило. Наћи ћемо начине како да се ослободимо греха и самих себе јер човек сам себе заробљава и то му је лепо једно време али кад се све то разоткрије и видимо да смо промашили живот и сопствене гордости и сујете. Свето Писмо нам говори како можемо да заволимо Бога и човека.
То не можемо да одвојимо и највише варају они људи који тврде да воле Бога али не и човека. Волимо да слушамо шта нам Бог каже али не и човек јер смо тада због сујете спречени да послушамо. Гордост нас тера да не можемо да признамо па још и мрзимо човека који хоће да нам помогне да изађемо на прави пут, јер сматрамо да је она пут који смо сами изабрали прави пут. Тим путем се иде само донекле. Једини пут који ослобађа је Христос зато је и рекао за себе да је Пут, Истина и Живот. Ако смо тужни у Светом Писму ћемо наћи утеху, ако смо жалосни онда ћемо у Светом Писму наћи радост, ако смо у гневу у Светом Писму ћемо наћи како да се укротимо, јесмо ли горди у Светом Писму ћемо наћи како да се смиравамо, јесмо ли немудри у Светом Писму ћемо наћи како да постанемо мудри… Све што је ван Светога Писма није мудро и ништа не значи. Читајући Свето Писмо, ми у себе уносимо квасац у тесто наше душе. Као што тесто расте уз помоћ квасца тако и душа наша расте када у њу уносимо Јеванђеље. Читајући Свето Писмо ми се учимо и зато је незамисливо да у току дана макар једну главу Светог Писма не прочитамо. Читајући Свето Писмо треба да га заволимо и да заволимо Јеванђеље и да се у нама прими та блага вест и реч које Јеванђеље собом носи. Нека нам господ помогне да разумемо Јеванђеље и ми ћемо га разумети у односу на нашу веру, наш живот и ако слушамо. Христос није рекао да је благо онима који науче, већ онима који науче и испуне и да се помолимо Богу да испунимо Јеванђеље колико је то нашим људским моћима могуће.
Ако су наше жеље, мисли, речи и дела чиста, Бог ће послати снаге да се нађемо у Светом Писму! Бог вас благословио!“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Након одслужене Литургије, Митрополит Јован је присутнима поделио свој Архијерејски благослов и иконице.
протођакон Мирослав Василијевић
https://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/9858-liturgijsko-sabranje-u-staroj-crkvi-u-kragujevcu#sigProId5eb6ac2a6f