Након службе, испред храма, свештеници космајског, бељаничког, колубарског, младеновачког намесништва, са небројеним народом, служили су опело уснулом, на челу са протојерејем-ставроформ бељаничким, Видом Милићем.

Беседом се од оца Јовице опростио и парох сопотски протонамесник Горан Лукић, који је на самом почетку истакао да му је тешко да говори у прошлом времену о упокојеном и подсетио све ожалошћене да је Царство Небеско – Царство живих, поткрепљујући речима Светог Јустина Ћелијског “Слика овога света без Васкрсења поворка је мртвих” и Милоша Црњанског “Од Христовог Васкрсења смрти нема, постоје сеобе”. Затим је истакао тежину свештеничке службе и сву жртву коју је отац Јовица поднео, а која је, у складу са пастирским речима Високопреосвећеног Митрополита шумадијског г. Јована, и сама “Добровољно мучеништво” - дељење туге и радости са својим парохијанима, разумевање, стрпљење и жртвовања за и ради њих.

Помолио се за сабрата да му агнец који је примио на рукоположењу буде одговор на представљању Господу, да га он представља и грехе му окаје које је он као и сваки човек чинио због своје пале и огреховљене природе. Отац Горан је истакао тежак крст који је отац Јовица носио посебно наглашавајући да без њега нема Васкрсења. За крај је позвао његову породицу, парохијане да им остане у сећању и да не забораве кога су имали.

“Овде у свет си послан од Бога као овца међу вукове, са циљем да оплемениш бар једног од њих, са искушењем да будеш растргнут од њих и још горе постанеш вук, али знамо да Царство Божије не припада вуковима, него јагањцима”.

У нади и са молитвом, да је и брат Јовица остао јагње међу вуковима, сачувао мир и радост у души који ће се продужити у вечности, отац Горан завршио је беседу.

Беседа пароха сопотског протонамесника Горана Лукића

Последњи поздрав о. Јовици упућен је на Рајковачком гробљу где је сахрањен, а након тога његова породица позвала је све окупљење на трпезу љубави, где су се сви окупљени још једном подсетили живота и службе свог драгог пастира.

Вероучитељ Милош Кузмановић